Увођење санкција нРусији коштало је европске земље више од 30 милијарди евра од 2014. године, према истраживању Аустријског института за економска истраживања (WIFO), спроведеног на захтев Европског парламента и објављеном у петак.
Стручњаци су покушали да одвоје пад извоза изазваног санкцијама од других фактора утицаја, као што су ниже цене нафте и девалвација рубље.
Према истраживањима, од 2014. године извоз ЕУ у Русију смањен је за 15,7% годишње, док до 40% овог смањења пада на санкције. Као резултат тога, Русија је изгубила своје место као четврти највећи трговински партнер ЕУ изван ње и сада се налази на петој позицији иза САД-а, Швајцарске, Кине и Турске.
Ако је извоз ЕУ у Русију у 2013. достизао 120 милијарди евра, у 2016. он је само 72 милијарде евра, кажу истраживачи. На основу процене WIFO-а, извоз ЕУ у Русију због санкција је опао за 10,7% између 2014. и 2016. године, који је износио око 30 милијарди еура. Тако су истраживачи закључили да је 40% укупног смањења извоза резултат санкција.
У овом случају, поготово по мишљењу истраживача, страдао је Кипар, где је извоз у Русију за две године опао за 34,5%, Грчка са падом од 23,2% и Хрватска – минус 21%.
Из Аустрије извоз у Русију пао је за 9,5% због санкција или за милијарду евра. Истовремено на Немачку отпада више од трећине извоза везаних за санкције, односно 11,1 милијарди евра у апсолутном износу (-13,4%). У Пољској и Великој Британији постоји „минус“ од 3 милијарде евра у свакој.
Међутим, истраживачи примећују да је утицај санкција најозбиљнији у 2014. години. „Током две године остварен је мали напредак у промени трговинских токова у трећим земљама“, – додаје се у анкети.
Односи између Русије и Запада погоршали су се због ситуације на Криму и Украјини. У јулу 2014. године, ЕУ и САД прешле су од циљаних санкције против појединих лица и компанија на мере против читавих сектора руске економије. Председник Русије Владимир Путин потписао је 6. августа 2014. године забрану увоза одређених пољопривредних производа, сировина и прехрамбених производа у Русију из земаља које су увеле анти-руске санкције: Сједињене Државе, ЕУ, Канада, Аустралија и Норвешка. Као резултат, забрањено је месо, кобасице, риба и морски плодови, поврће, воће и млечни производи. Због наставка санкције Запада, Русија је такође проширила своје мере одговора. Иако забрана испоруке страних производа важи до краја 2018. године.
Русија је више пута изјавила да није страна у унутрашњем сукобу, не подржава милиције и не шаље трупе у Донбас. Москва је такође више пута изјавила да то није предмет споразума о нормализацији у Донбусу, а контрапродуктивно је да разговара с њом на језику санкција.
РИА Новости