Данас руски председник слави 65. рођендан, без „народног весеља“. Аналитичари не споре заслуге, али и питају када напушта Кремљ
Руски председник Владимир Путин ће данас прославити 65. рођендан. Као и претходних година, неће бити свеопштег славља већ ће се подићи чаша шампањца у кругу блиских пријатеља. У Русији се одавно не практикује стари совјетски стил када су се такви догађаји претварали у „народна весеља“ а лидери китили највишим државним одликовањима. Пре три године је Путин узео кратак одмор и био у тајги, а 2015. је играо хокеј са бившим звездама тог спорта.
Овогодишњи Путинов рођендан је био повод једном броју руских коментатора и политиколога да направе не само инвентуру његовог рада него и да га на неки начин упозоре да размишља о томе да на време председничку фотељу препусти наследнику.
До нових председничких избора 18. марта 2018. остало је још 162 дана. Мало је оних који сумњају да ће се Путин кандидовати и да ће убедљиво победити. Сва социолошка истраживања показују његов максимални рејтинг. Ни економска криза ни западне санкције нису му смањиле углед већ су имале контраефекат и утицале директно на раст његове популарности.
Што се тиче економске ситуације, Путин је имао срећу што су у већем делу његове владавине цене нафте и гаса биле високе. Његова је заслуга што је натерао олигархе да плаћају извозне царине на реалне тржишне цене нафте и гаса, па је брзо напунио државни буџет што му је омогућило да решава бројне проблеме.
Али главни разлог рекордног Путиновог рејтинга није унутрашња политика већ спољна. Он је вратио углед Русији на међународној арени. Његов претходник Јељцин је био недорастао да буде лидер светске велесиле. Иако је знао понекад да „забрунда“, те његове претње нико није узимао озбиљно, па је зато НАТО могао тако лако да бомбардује Југославију и отме јој КиМ.
Руски председник је покушавао да изгради коректан однос sa председником Бушом, али му је дао до знања да има свој став. Односи Путина и Буша су дефинитивно пукли када је председник Грузије Михаил Сакашвили кренуо у рат у Јужној Осетији тако што је напао руске миротворце. Руси су муњевито реаговали и за пет дана је Сакашвили капитулирао. После тога је Путин јавно поручио Бушу да не верује да Вашингтон није знао за планове Сакашвилија јер су у Тбилисију били амерички војни саветници.
Путин је посебно много добио на популарности кад је Крим припојен Русији. Руси су империјалнис народ и воле да имају моћну армију. Њеном уважавању допринели су и успеси у војној операцију у Сирији.
Без обзира на све Путинове заслуге, један број коментатора и политиколога га јавно упозорава да мора да размишља о правовременом одласку у пензију. Најтиражнији руски дневник „Московски комсомолац“ објавио је коментар „Трећа младост Владимира Путина – како ће председник отићи из Кремља“ у коме се истиче да ће он после избора у марту идуће године бити у Кремљу још шест година и на крају четвртог мандата ће имати 71 годину. По уставу у Русији председник може бити заредом само два мандата. Али после паузирања једног мандата опет може бити два пута биран.
Какви су Путинови планови засада нико не зна. Али човек његовог карактера сигурно неће дозволити да га због старости и болести народ отпрати са стотинама вицева као што је то био случај са совјетским лидером Леонидом Брежњевом.
ДЕМОНИЗАЦИЈА КРЕЋЕ ИЗ САД
ПРВИХ година председничког мандата западни медији су од Путина правили суперемена. Али кад је одбио да подржи америчку агресију на Ирак 2003, у Вашингтону су почели да пуштају „другу музику“. Запад је био посебно шокиран Путиновим говором на Међународној конференцију у Минхену где је Американцима отворено казао да они желе да владају светом. Најновија сезона демонизације Путина почела је 2014. после припајања Крима Русији.