Многи региони у Европи већ дуго траже независност од матичних држава. Готово да нема земље која није суочена са тим трзавицама, а референдум о независности Каталоније, на којем се за самосталност определило готово деведесет одсто изашлих бирача, поново је покренуо ово питање.
Током свега пет дана, након сукоба у Шпанији, многи сепаратистички покрети као да су охрабрени. У „случају Каталонија“ виде шансу да се они одвоје од матичних држава.
Тирамису република
Већ за две недеље у италијанској покрајини Венето ће се десити, како за Спутњик кажу у партији Лига севера, историјски догађај. Референдум о независности заказан је за 22. октобар, на дан када је 1866. године одржан плебисцит о припајању Венета Италији. Сто педесет и једну годину касније, за разлику од претходног, Италијани ће имати тајно изјашњавање о „Независној Републици Венето“.
Венето спада у највеће и најразвијеније италијанске покрајине. Са Венецијом, као главним градом, али и Вероном, Падовом и Вићенцом, једна је од туристички најпосећенијих области света са преко 60 милиона туриста годишње.
Предводници идеје о независности Венета кажу да је њихов циљ пресудан у овом тренутку, јер је владина политика у вези са масовним доласком имиграната довела до пораста криминала.
Слободна Држава Баварска
Иако званични медији у Немачкој тврде да веома мали број Бавараца озбиљно мисли да је оснивање сопствене државе прави потез, Баварци ових дана подсећају да је званични назив те немачке покрајине „Фрајштат Бајерн“, односно „Слободна Држава Баварска“.
Баварска има већу површину од свих немачких савезних држава, у њој живи чак 13 милиона људи и има највећи привредни обрт у земљи. Као и у другим покрајинама које траже независност, управо та чињеница изазива трзавице. Наиме, Баварци сматрају да превише новца одлази у заједничку касу.
Баварски историчари се радо позивају на хиљадугодишњу традицију, а најрадикалнији међу тамошњим националистима сањаре о обнови Велике Баварске. У десетом и једанаестом веку Баварска је обухватала делове данашње Аустрије на истоку и југоистоку, са изузетком војводства Бабенбергера. Уз Тирол, Салцбург, Штајерску и Корушку, Баварци су управљали Крајином, данашњом Словенијом, али и Истром.
Република Истра
Међутим, Истрани своју историју виде потпуно другачије.
„Ми нисмо Италијани, нисмо Словенци, нисмо Хрвати, ми смо Истријани и имамо елементе више народа“, наводи се на ових дана изузетно популарном блогу и страници на Фејсбуку „Република Истра“.
Иницијатива за оснивање самосталне државе постоји одавно, али се због актуелних дешавања у Хрватској, посебно јачања проусташких идеја, чује све чешће. Уз идеју о независности, разумљиво, иде и крилатица:
„Истра почива на тековинама антифашизма! Нећемо толерисати никакав облик национализма!“
Идеја о независној Истри могла се чути ових дана и у Сабору Хрватске, јер то је једна од ретких жупанија које могу да финансирају саме себе. Становници Истре у буџет уплате много више него што из њега добију назад, око 800 милиона куна годишње.
Иако данас нема озбиљнијег покрета који би промовисао истарску независност, истарски политичари, окупљени махом око Истарске демократске странке, не скривају да желе да виде Истру као регију.
Прешевска долина — део „Републике Косово“
Референдум у Каталонији пробудио је сепаратизам и на једној територији која није економски перспективна — у Србији.
Референдум у Шпанији поздравио је Покрет за демократски прогрес Јонуза Муслијуа, који је позвао међународну заједницу да призна референдум који су Албанци на југу Србије одржали пре 25 година.
„Референдум о етничким Албанцима у Прешевској долини исто тако је легитиман и њиме се гарантују мир и стабилност између Прешевске долине и Србије, али и поштује право Албанаца са југа који су се референдумом већински изјаснили за припајање Косову“, изјавио је лидер тог покрета Јонуз Муслију за „Наше Прешево“.
Он је подсетио да у Прешевској долини има више од 100.000 становника, који живе у „три албанске општине, у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву, који поседују правни акт о вољи већине Албанаца у долини и да би Србија то требало да узме у обзир“.
Спутњик