Месић има улогу гласноговорника идеје која није од јуче, а то је да се оваква дејтонска БиХ у наредном периоду прекомпонује у земљу више региона и уз јаку централну власт, при чему би целовитост РС била, без дилеме, нарушена на више места, оцењује Драган Калинић.
Бивши председник Хрватске Стјепан Месић запретио је Републици Српској рекавши да би у случају отцепљења тог ентитета од БиХ, „одмах требало пресећи коридор“ и да би то „било готово за пар сати“. Зашто је Српска трн у оку некадашњем хрватском председнику и позива ли то Месић на војну интервенцију против Срба у БиХ?
Др Драган Калинић, први председник Скупштине Републике Српске после Дејтона, за Спутњик оцењује да је Стјепан Месић амбивалентна политичка фигура и некадашњи, како каже, Туђманов потрчко који се хвалио да је обавио задатак растурања Југославије.
„Затим је у Хрватској догурао до такозваног антифашисте који је, гле апсурда, тврдио да је Јасеновац био заправо радно-васпитни логор. Шта рећи о таквој особи него да покварености краја нема. Међутим, више ме брине та његова нечувена дрскост да би он Републику Српску оружјем пресекао на коридору код Брчког, у случају евентуалног покушаја отцепљења. Бојим се да је он себи сада дао улогу гласноговорника једне идеје која није од јуче, а то је да се оваква дејтонска Босна и Херцеговина у наредном периоду прекомпонује у земљу више региона и уз јаку централну власт, при чему би целовитост Републике Српске била, без дилеме, нарушена на више места. Дакле, као што је некада радио о глави Југославији, Месић сада добија нови задатак — да ради о глави дејтонској БиХ, у којој је Република Српска једини гарант слободе и равноправности српског народа“, објашњава Калинић.
Он напомиње да Република Српска од међународне заједнице не тражи ништа више него да јој се легалним правним средствима врате ранија, правним насиљем одузета овлашћења, како би њен даљи опстанак у БиХ био смислен и одржив.
„Наш народ се не плаши ни Месића ни њему сличних. Скупо је плаћена слобода чији је синоним Република Српска. Нека само покушају и мислим да ће наићи на жесток и озбиљан одговор. Не звецкајте оружјем кад вам време није, јер је Република Српска скупо плаћена животима многих наших родољуба“, упозорава Калинић.
И политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да ово није први пут да је Стјепан Месић изашао са оваквом идејом.
„Он је пре пар година, док је још био председник Хрватске, рекао да имају ратни план да пресеку коридор код Брчког и да онемогуће функционисање Републике Српске. Месић износи претње које су у домену класичне агресије. Хрватска нема никакве везе са функционисањем БиХ, она је гарант Дејтона, као и Србија, али Дејтон је већ увелико нарушен сталним тихим централизацијама. Хрватска и Србија то нису спречиле, па отуда ни Србија ни Хрватска нису испуниле свој задатак гараната Дејтона“, указује Анђелковић.
Ниједна од суседних држава, напомиње аналитичар, нема права да се меша у унутрашње послове БиХ на начин који подразумева војну или било какву другу насилну интервенцију.
„То је питање грађана Босне и Херцеговине, народа и ентитета. Република Српска као конститутивни ентитет и српски народ као конститутивни народ имају право да напусте БиХ ако одлуче да то ураде, јер Дејтон је већ нарушен. Република Српска је према изворном Дејтону имала и своју војску и своје држављанство, пасош и многе друге ингеренције које су је чиниле конфедералном јединицом. Све је то њој отето, а они који су јој то отели су, на неки начин, гурали и малтене изгурали Републику Српску из Босне и Херцеговине“, каже Анђелковић.
У новој констелацији односа, додаје Анђелковић, Република Српска има право да се определи за референдум, а ако грађани то буду желели, и да изађе из састава Босне и Херцеговине.
„Босна и Херцеговина је много мање држава него што је то била Југославија, па ако је републикама које су то желеле било дозвољено да изађу из Југославије, онда свакако и Република Српска има право да изађе из БиХ, а Месић и било ко други из Хрватске нема право да се у то меша. Ако би инсистирали на мешању, онда је то призивање новог великог рата у којем би Србија морала да стане у заштиту свог народа западно од Дрине“, упозорава Анђелковић.
На питање да ли актуелне хрватске власти деле идеје свог некадашњег председника, др Драган Калинић каже да је то тешко рећи.
„Несумњиво је да он више није релевантна политичка фигура као што је то некада био, али бојим се да не говори само из своје главе. Из којих тајних кругова долазе такве мисли, можда и из те такозване хрватске ’дубоке државе‘ или из неких других структура европских, можда и америчких… Ја не могу да се закунем да је тако, али сумњам да је све то смишљено и срочено само у његовој глави“, закључује Калинић за Спутњик.