Велика разлика између Каталоније и СФРЈ је та што будућност ЕУ није зависила од опстанка Југославије, наводи „Нешенел интерест“ и додаје да ЕУ неће дозволити отцепљење Каталоније јер онда ништа не би спречавало Баскију, Фландрију и њима сличне регионе да пођу истим путем.
Лист наводи и да су педест и нешто процената Каталонаца који нису изашли на спорно гласање, јасно ставили до знања шта мисле о референдуму свесни да независна Каталонија не би била мед и млеко, већ држава ван ЕУ, са већом стопом незапослености, вишим порезима, и Барселоном која не игра шпанско првенство.
Европска унија је и протеклих година трпела кризу за кризом: од Грчке, преко евра до Брегзита и миграната, сада се суочава са проблемом у Шпанији, која муку мучи са Каталонијом и њеном тежњом да постане независна држава.
Страсти су се распламсале, а неодговорни лидери су се заглавили у својој тврдоглавости која је прерасла у насиље, насиље поларизује људе, а профитирају искључиво екстремисти, и то на обе стране – навео је “ Нешенал интерест“.
Оно што је заједничко за све кризе у ЕУ јесте што у њима нема насиља, насиље у протестима је до те мере искорењено да Европљани више не узимају за озбиљно потенцијалну опасност од конфликта, пише лист и доидаје да су се преварили.
Каталонска криза изазвана је неодговорним понашањем како званичног Мадрида тако и регионалне владе у Барселони. Упркос резултатима анкета, који су показивали да више од половине грађана Каталоније неће изаћи на референдум, регионални председник Карлес Пуџдемон је ипак решио да га одржи.
Мало је рећи да се „историјски глас за независност“ претворио у фијаско: Више од половине заиста није изашло на изборе, појавили су се докази да су неки људи по неколико пута гласали на различитим бирачким местима… али на крају Пуџдемон изађе и рече: Победили смо!, наводи лист.
Све би остало на томе да је Мадрид, као и у претходним случајевима, игнорисао референдум, али премијер Шпаније Маријано Рахој је из само њему знаних разлога решио да пошаље полицију да спречи референдум.
Резултат су биле сцене које ЕУ није видела деценијама: брутално премлаћивање младих, старих, жена…па чак и ватрогасаца који су само желели да спрече насиље. Пендрек је постао закон, а скоро 900 људи завршило у болницама.
Мало је рећи да је Рахојев потез био лош, наивно верујући да ће сила смирити Каталонце, изазвао је супротан ефекат: још тврдоглавију реакцију Пуџдемона и његових истомишљеника.
Каталонија има висок степен аутономије, што значи да има институције и лидере који се понашају практично као да представљају другу државу, а не Шпанију.
Уз то, Каталонија има и своје полицијске снаге, „Мосос Д“Есквадра“.
Током првооктобарског референдума, „Мосос“ је одбио директиву из Мадрида да изађе на улице и спречи референдум.
Уколико тензије ескалирају, а каталонска полиција стане на страну регионалног политичког вођства, Мадрид ће и у пракси изгубити контролу над једном од својих најбогатијих регија, истакао је лист.
Европљани то можда не желе да схвате, али Мадрид и Барселона су на ивици. Можда ће погледати у амбис, па им се не свиди шта виде, и повуку се уназад, а можда ни сами то не виде, па направе фаталан корак, истакао је лист.