За академика, професора међународног права др Тибора Варадија (78) дилеме нема – отцепљење Каталоније и Косова је противуставно, ма колико европски политички званичници негирали ту “везу” шпанске и српске покрајине.
У Канади је, рецимо, дозвољена сецесија после референдума, што значи да би то било у складу са канадским Уставом. Слично је и у Великој Британији где би и Шкотска, на основу успелог референдума, могла да се одвоји. Али, у Шпанији није тако, а није ни у Србији, што донекле повезује Каталонију и Косово – каже, за “Новости”, др Варади.
Шта ће се десити тешко је рећи јер до сада, у историји, у ситуацијама када је било затегнутости између самоопредељења и суверености, најчешће је одлука била на светским силама, а не на праву. Већ стотинама година се то дешава. Ближи сам томе да ће лидери Каталоније који су референдум организовали прогласити независност, али сумњам да ће та независност заживети у пракси.
Како ће се у том случају поставити Европска унија?
– ЕУ нема правних средстава да Каталонију учини независном, нити да је спречи у тој намери. Нема правних, али има политичких средстава. Вероватно ће политички притисци ићи у правцу да Каталонија ипак не буде независна.
* Како се могу објаснити изјаве званичника ЕУ да Косово и Каталонија нису упоредиви?
– То није била реакција мудрости и такав став нема упориште у међународном праву. Схватили су то и званичници ЕУ, па су после кориговали те своје изјаве. Европа и САД, видели смо током наших сукоба и распада СФРЈ, тешко се носе са нетипичним ситуацијама. Када је дошло до признања Косова 2008. године западни званичници су пожурили да објасне да Косово није преседан. Рекли су да признају независност, али да је то случај за себе. Оно што заиста разликује Косово и Каталонију јесте да Каталонији није била укинута аутономија, на Косову јесте и било је рата у којем, наравно, нису само Албанци били жртве.
* Није ли у неким другим подручјима било и већих сукоба, па се међународна заједница оглушила о њихову тежњу за независношћу?
– У Курдистану је било много више драматичних патњи и оне су трајале деценијама. Према томе, ако је Косово било sui generis (јединствен случај, прим. аут.), онда је Курдистан то вишеструко више. Међутим, нема светске силе која би подржала курдистанску независност. Тако да је јасно да су такве неуједначене реакције последица првенствено геополитичких одлука.
* Ни одлука о бомбардовању наше земље није била заснована на међународном праву…
– Тачно, није имала основа у праву. Када је Косово у питању, тај случај отишао је пред Међународни суд правде од кога је затражено мишљење. Суд је заправо избегавао одговор. Мишљење није тражено о томе да ли је сецесија Косова у складу са међународним правом, него да ли је Декларација о независности у складу са тим правом, што је нешто друго и очигледно – избегавање суштине. Жао ми је што није моја струка у главној улози у таквим ситуацијама, али очигледно је да није.
* Председник ЛСВ Ненад Чанак отишао је у Барселону да подржи отцепљење Каталоније. Има ли основа прича да би Војводина могла да крене стопама Каталонаца?
– Мени се чини да је та прича исфорсирана од стране оних који желе да постану јунаци у медијима. У Војводини постоји тежња мањинских заједница за културном аутономијом. Која је ту права мера о томе се може разговарати, али све су то унутрашње теме Србије. Не видим у Војводини никакву озбиљну опасност. Овде је ситуација битно другачија него на Косову, овде доминира српски живаљ, мањине су јасно дефинисане, а на Косову је албанска мањина у већини.
* Устав из 1974. обезбеђивао је Војводини одређене прерогативе државности…
– Војводина је тада имала много већу аутономију и тачно је да је тај Устав носио неке опасности. До распада СФРЈ, ипак, није дошло због таквог Устава него зато што после пада комунизма није било заједничких идеја. Идеја водиља био је национализам. А бити националистички вођа у, до тада, комунистичкој Југославији, па макар се тај вођа звао Милошевић, Туђман или Изетбеговић, било је немогуће и то је био узрок распада.
* Заступали сте СРЈ и Србију, од 2001. до 2008. године, пред Међународним судом у Хагу и изблиза видели подељеност експерата из ваше струке…
– Била су подељена мишљења о томе да ли СРЈ, потом и Србија, настављају правни континуитет бивше СФРЈ. Посебно је било важно да ли аутоматски наставља чланство у међународним институцијама. На том питању и саме судије су се поделиле. У случају када је СРЈ тужила НАТО било је закључено да се не наставља субјективитет, а у случају Хрватске и БиХ је донета супротна одлука.
ПРЕД нама је мукотрпан посао усклађивања српског законодавства са европским законима…
– То јесте мукотрпан посао, и не представља замену лошег (нашег) савршеним (европским) решењима. Ипак, правни систем ЕУ је конзистентнији, боље функционише него наш правни систем. Зато мислим да наше прилагођавање европском законодавству представља позитиван корак. Требаће нам пуно времена и зато што ЕУ није сада у идиличној фази, имају унутрашње тензије, а самим тим и доста сумњи и несигурности у вези са проширењем и пријемом нових чланица. Без обзира на то колико ће Србија бити успешна у прилагођавању, наше прикључивање ће вероватно бити успорено.
Новости