НА иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, организована је дводневна експедиција, чији је задатак био да на острву Пагу, на рту Слана, лоцира место на којем су у ноћи 14. на 15. август 1941. године усташе заклале 91 дете, 293 жене и 407 мушкараца. Експедиција је уродила плодом.
Чланови експедиције располагали су само с неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима са приближно описаним локацијама стратишта.
– Ипак, за одлуку о одласку на терен пресудна је била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта, која је у архив удружења стигла недавно из Италије, а на којој је видљив шири простор око тог места. Велику помоћ у лоцирању стратишта пружио је локални мештанин, добар човек и познавалац терена, који није одустао од потраге ни онда кад се чинило да ће мисија бити неуспешна. Успињући се по тешко приступачном и стрмом терену, на око 300 метара ваздушне удаљености од мора, недалеко од увале Малин екипа је стигла до мале висоравни благог нагиба с које је био видљив крајолик, истоветан ономе на 76 година старој фотографији – објашњава Душан Ј. Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“
На том месту, удаљеном око шездесет метара од руба висоравни Форнажа на северу, јасно су видљиви трагови педесет метара дугог рова и неколико других, двадесетак метара дугих постраничних ровова, где је убијена 791 жртва.
– Тек доласком на место злочина може се барем мало претпоставити какав тежак и мучан пут су прешле жртве, ходајући скоро два километра по каменој пустињи од места логора Слана до места где су биле мучене и убијене. Ништа лакше није било ни оним женама са децом, које су од логора у Метајни, у утроби брода, биле превезене до увале, од које је требало прећи око пола километра оштрог успона до ископаних ровова. Чланови експедиције су урадили низ фотографија и видео-записа, а локација и пут до ње снимљени су ГПС апаратом – истиче Басташић.
Он појашњава да је на том месту злочин почињен ноћ уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, кад су усташки злочинци, непосредно пред затварање логора Слана и Метајна од стране италијанске војске, имали намеру да побију све преостале логораше. Сутрадан ујутро, након што су усташе довршиле крвави пир, пијани и крвавих униформи, прикључили су се литији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.
– Пошто терен рта Слана обилује подземним водама које током кишних периода извиру и сливају се према мору, пепео и остаци спаљених тела ношени су протеклих осам деценија према плавој гробници пашких врата, где је лета 1941. своје животе завршио највећи број жртава, од њих најмање 8.020 убијених на овом хрватском острву – каже Басташић.
СПОМЕНИЦИ НЕ ОПСТАЈУ
БАСТАШИЋ каже да данас на острву Пагу, на месту некадашњег логора, нема споменика који би подсећао на стравичну судбину недужних жртава, Срба и Јевреја.
– Спомен-плоча у ували Слана, постављена 1975. године, разбијена је 1991, а оне обновљене 2010. и 2013. године разбијене су након свега неколико дана. Потомци жртава, окупљени око удружења „Јадовно 1941“, у јуну 2015. године на месту некадашњег логора Слана, на брежуљку између српског и јеврејског логора, поставили су и освештали Часни крст – изјавио је Басташић.
Аутор: С. Мишљенович; Извор: „Новости„