За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа
Док је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у кући остале њене кћерке Сњежана и Гордана. Није их затекла живе. Ни мужа Радивоја…
Данас, 25 године касније, на кућном прагу, у селу Бјеловац, који су јединице Насера Орића завиле у црно, затичемо Славку. Баш на том месту су јој убили најмилије. И још 109 Срба. За овај монструозни злочин нико никада није одговарао. Неправда сече дубље од Насеровог ножа, у овим данима када комшије Бошњаци славе ослобађање човека који је затирао српска села у овом делу Подриња.
– Нашла сам Сњежану на степеницама, Радивоја поред, и када сам ушла у кућу, угледала сам локву крви. Унутра, видела сам Гордану у купатилу. Мртву – присећа се Славка дана кад јој је дом угашен.
Орић је ослобођен оптужби за злочине почињене у местима Залазје, Лолићи и Куњерац, где су, према наводима из оптужнице, убијена тројица заробљених Срба – Слободан Илић, Милутин Милошевић и Митар Савић. За страхоте у Славкином Бјеловцу нико није оптужен.
– То је политички све намештено да би само Срби били криви… Џаба што ми који смо преживели о паклу причамо, нико нас не чује – јада се Славка.
Данас живи сама. Сви њени побијени су у протеклом рату. Из сећања допиру вриска деце и оштар мирис паљевине:
– Жене и деца су похитали, почели су да беже према чамцима. Они су их доле сачекали и убили су све што су стигли. То је све било под вођством Орића, а учествовао је и Зулфо Турсуновић.
И Раде Гвозденовић се сећа тих слика из пакла. Злочинци су му убили малолетну сестру:
– Згрожен сам одлуком суда. Не могу да дођем себи. Погазили су све наше жртве. Испада да смо се ми сами убијали. Њихове жртве се величају а наше газе и пљују. Такав суд треба одмах укинути…
ПЛАНСКО УНИШТАВАЊЕ
Током рата у периоду од 1992. до 1995 године, на подручју општина Братунац и Сребреница плански је уништено и спаљено више од 150 села. Побијено је више од 3.000 Срба. Само током јесени 1992. и у зиму 1993, према подацима удружења породица погинулих, та бројка премашује 1.500.