РУСКО-НЕМАЧКИ ПОДУХВАТ: СНИМАЋЕ У РЕНТГЕНСКОМ ДИЈАПАЗОНУ СА ДВА ТЕЛЕСКОПА
Астрофизичари Русије и Немачке, уз мање учешће Американаца, приводе крају пројекат опсерваторије „Спектар-Рентген-Гама“, који треба да се заврши прављењем засад незамисливо обухватне и детаљне карте космоса.
У главној улози је руска космичка компанија „Лавочкин“, а опсерваторија ће бити лансирана или у пролеће или у јесен наредне године.
„Спектар-РГ“ треба да „завири“ у дубине космоса и да одговори на питање – како је протицала еволуција галаксија.
Снимање ће се обављати у „рентгенском дијапазону“.
Први снимак неба у том дијапазону направио 1971. године амерички сателит Uhuru. Октрио је 339 извора рентгенског зрачења.
Немачки сателит ROSAT, који је имао 1000 пута већу „осетљивост“, у свој каталог је унео 113.990 објеката.
Руски академик Рашид Сјуњајев, који је научни руководилац пројекта, претпоставља да ће „Спектар-РГ“ успети да сними око 3 милиона гигантских црних рупа које усисавају материју незамисливом брзином – три масе наше Земље у секунди.
Он је уверен и да ће опсерваторија „снимити“ око 100.000 група галаксија, а то су колосалне космичке творевине које чине десетине хиљада галаксија.
Сјуњајев је зато уврен: „Ти подаци ће астрофизичарима омогућити да сачине најграндиознију од свих могућих карата – карту Васељене“.
Главни научни инструменти „Спектра-РГ“ биће немачки рентгенски телескоп eROSITA, који је направио Институт ванземаљске физике Друштва „Макс Планк“, и идентичан руски телескоп ART-XC, који су направили Институт Руске академије наука за космичка истраживања и Руски федерални нуклеарни центар у Сарову.
Творци опсерваторије „Спектар-РГ“ рачунају да ће она током прве четири године у космосу успети да осам пута направи потпуни снимак целог неба.
Један од руководилаца пројекта Михаил Павлински зато наглашава:
„Наша опсерваторија већ сада је без конкуренције. Апарати са земље апсолутно нису у стању да сниме све што ће она моћи“.
Павлинског и његове колеге посебно интересује црна рупа у центру Млечног пута која има масу као 4 милиона маса нашег Сунца.
Руси и Немци су се договорили да „небо поделе по нултом меридијану у галактичким координатама и то тако да Русима припадне све што је од њега источно, а Немцима – западно. Али, то се тиче само података које обезбеди телескоп eROSITA.
Оно што прикупи ART-XC припадаће само руским астрофизичарима. Све осим 0,5 одсто неба око северног пола еклиптике. Ти подаци ће се заједно обрађивати са Американцима, што ће бити компензација за њихов допринос пројекту.
Опсерваторија ће бити удаљена од Земље милион и по километара.
Факти