Такозвани председник Косова лако би могао да се нађе на оптуженичкој клупи Специјалног суда за ратне злочине ОВК, уколико међународна заједница одлучи да га пусти низ воду.
Дил који је Хашим Тачи очигледно направио са међународном заједницом око услова под којима је дао свој пристанак за формирање Специјалног суда за злочине које је починила ОВК, очигледно је пао. Тачи је ово и јавно признао, што наводи на помисао да је, ако је постојао дил за оснивање суда, могуће да је постојало и неко „лично“ обећање које је добио да се неће наћи на клупи овог суда.
Да ли је ово прави разлог Тачијевог напада на међународну заједницу?
Политиколог из Приштине Бехљуј Бећај за Спутњик каже да је питање формирања Специјалног суда завршено, а промену Тачијеве реторике према Западу тумачи као личну одбрану.
„Његова реакција је више плод властите одбране него што је то реакција која ће утицати на промену рада међународног суда или промену имена људи која се сумњиче за претпостављена кривична дела. Он је заправо хтео да брани себе оптужујући међународну заједницу, и то је његов стил да примењује обрнуту тезу“, оцењује наш саговорник.
Тачи има разлога за страх да би међународна заједница могла лако да га „пусти низ воду“, с обзиром на то да је именом и презименом поменут у извештају европског посланика Дика Мартија као један од главих вођа терористичке ОВК, која је починили ратне злочине над Србима на Косову, а на основу чијег извештаја је и успостављен овај суд.
Наш саговорник каже да управо та чињеница у којој, како каже, Тачи има главну улогу, наводи на помисао да се такозваном председнику Косова „љуља тло под ногама“.
„Не видим логику да главни протагониста не буде и актер претпостављених кривичних дела, а да буду осумњичена нека лица која су другоразредног или трећеразредног карактера“, претпоставља наш саговорник.
Бећај не верује у истраживања по којима је чак 51 одсто Албанца са Косова спремно да протестује уколико Специјални суд подигне оптужнице против припадника ОВК. Ово је, тврди он, такође део Тачијеве „представе“, како би релативизирао однос суда према њему.
У том контексту, каже Бећај, Тачи и инсистира на чињеници да би „пристрасне“ оптужбе узнемириле косовску јавност. Да је Тачи очигледно у паници, говори и чињеница да се обрушио и на извештај Дика Мартија, убеђен да његово објављивање дан након општих избора на Косову 2010. године, није било случајно већ политички мотивисано. Марти је, тврди Тачи, човек који је био против бомбардовања СРЈ и независности Косова, а није га тужио због помињања његовог имена у извештају, само јер је Дик Марти уживао имунитет.
Осим овога, Тачи је фактички обелоданио да га правда и не занима претерано јер је „одлука о оснивању Суда била више међународна политичка потреба, него потреба за правдом“.
„Она је прихваћена у наметнутим дипломатским околностима међународних партнера уз образложење да морају да се задовоље остали актери као што су Београд и Русија, како то питање не би прешло на Савет безбедности Уједињених нација. То је урађено ради очувања стратешког партнерства са Сједињеним Државама, Европском унијом и НАТО-ом“, нагласио је Тачи.
Специјални суд за ратне злочине је косовски суд са седиштем у Хагу. Истраживаће злочине које су „припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК) починили над етничким мањинама и политичким ривалима“ од 1998. до краја 2000. године, како је у свом извештају Савету Европе навео швајцарски сенатор Дик Марти.
Специјални суд за ратне злочине је почетком јула ове године усвојио сву потребну документацију за његов рад. Чека се подизање оптужница. Београд је суду предао 80.000 досијеа, а суд има и максималну и реципрочну сарадњу са Србијом и Канцеларијом за ратне злочине у Београду, што је за Тачија неприхватљиво. Косово такође стоји веома лоше када је у питању заштита сведока. Према извештају из 2010, на Косову је убијено око 35 сведока, а више од стотину њих добило је претње.