Француска агенција АФП пише да се Словенија помиње као могући модел за напоре Каталоније да се одвоји од Шпаније, подсећајући да је Словенија постала независна држава 1991. године у крвавом распаду Југославије.
Агенција је хронолошки објаснила пут Словеније од референдума у децембру 1990. године, до јуна 1991. године када је ова држава, садашња чланица ЕУ, прогласила независност.
АФП наводи да је велики број грађана и словеначких медија подржао отцепљење Каталоније преносећи и речи председника Борута Пахора.
„Срца многих Словенаца куцају за народ Каталоније“, рекао је актуелни председник Словеније, који је и кандидат на предстојећим председничким изборима заказаним за 22. октобар.
Према речима првог министра спољних послова независне Словеније Димитрија Рупела, та држава источне Европе која се граничи са Аустријом, Италијом и осталима искористила је „веома пригодан тренутак“.
„Ми смо независност добили усред „пролећне олује“ у Европи или, ако вам се више свиђа, усред југословенске кризе и кризе Совјетског савеза крајем Хладног рата,“ рекао је Рупел за АФП.
Агенција наводи да Словенија као и Каталонија имала снажну економију, као и већи степен аутономије у оквиру бивше заједничке државе.
Словенија је, како је Рупел рекао, ишла полако.
„Одржали смо референдум који нико није покушао да спречи, извели смо га у миру, а затим чекали шест месеци да бисмо прогласили независност. Свеукупно, девет месеци је прошло од референдума до краја кризе. Процес међународног признања продужен је до пролећа 1992.“ , истакао је Рупел.
Међутим, како се наводи, много важније било је посредовање Европске уније и тромесечни период транзиције.
За Шпанију и Каталонију, такав период би могао да омогући „да сва непријатељства и претње буду уклоњене како би преговори били могући“, сматра Рупел.
„ЕУ би требало да постави оквире за такав дијалог, а затим бисмо ми могли да помогнемо са својим искуством и саосећањем“ , додао је он.
Званично, влада Словеније позвала је на мирно решење каталонске кризе, наводећи да је то унутрашње питање, али су неки водећи политичари отворено изнели своје симпатије, подсећа агенција.
„Као председник морам да будем свестан да моја позиција може да буде схваћена као мешање у домаћу политику других држава. Али то је такође право да кажем да смо ми Словенци свесни да смо независност добили кроз самоопредељење и да и други људи имају право на то“ ,рекао је словеначки председник Пахор.
Бета