Према подацима из Информације о стању безбедности у БиХ у 2016. години у тој држави, поред верског, како се тврди, је „видно присутан“ и етнички/национални екстремизам, а међу носиоцима такве врсте радикализма са повременим насилним манифестацијама издвојено је неколико „равногорских покрета, следбеника идеологије четничког покрета из Другог светског рата“, пренео је сарајевски портал „Кликс“.
Иначе, ова Информација Министарства безбедности наћи ће се пред државним парламентарцима 25. октобра.
Позивајући се на податке из Информације Министарства сигурности БиХ, портал Кликс наводи да је реч о „идеолошки истоветно конципираним организацијама“ које су, тврди се такође, себи за циљ поставиле уједињење свих равногорских покрета.
„Међу носиоцима такве врсте радикализма с повременим насилним манифестацијама издиференцирано је неколико равногорских покрета који су следбеници идеологије четничког покрета из Другог светског рата. То су идеолошки истоветно конципиране организације које су, поред агресивног негирања легитимности државе БиХ и опструкција евроатлантских интеграција, поставиле себи за циљ уједињење свих равногорских покрета“, наводи се у информацији тог министарства.
Наводи се и да равногорски покрети имају негативан утицај на безбедносно окружење у БиХ јер су „поједини њихови лидери приликом јавних говора позивали на националну и верску нетрпељивост, негирање БиХ, те износили наглашено радикалне ставове“.
Посебан безбедносни изазов за БиХ је, наводи се даље, и повратак држављана те земље који су се на ратиштима у Украјини и делу Сирије, под контролом снага Башара ел Асада, борили као добровољци и плаћеници.
У Информацији стоји да је број одлазака држављана БиХ на ратишта у Сирији и Ираку смањен крајем 2015. године, да би у 2016. години, како се тврди, био евидентиран само један одлазак држављанке БиХ која је у Сирију отишла ради склапања брака са добровољцем пореклом из Србије.
„У БиХ се налазе особе које подржавају такве одласке, мада не предузимају конкретне активности да би се придружили босанско-херцеговачким добровољцима, што у великој мери открива важност феномена радикализације и последица које могу из тога произаћи. Поред сигурносних елемената који проистичу из одласка добровољаца држављана БиХ у Сирију и Ирак, посебан изазов за БиХ представља и повратак наведених особа у нашу земљу, те активности које спроводе након повратка“.
Безбедносне службе БиХ, наводи се даље у Информацији, не располажу информацијама да повратници са сиријско-ирачког ратишта планирају извршење незаконитих активности, али су они и даље значајан сигурносни изазов за државу.
„С обзиром на то да је већина добровољаца на подручју Сирије и Ирака била изложена додатној радикализацији те да су стекли војне вештине у директном учешћу у борбеним активностима у Сирији и Ираку, након чега су се вратили у БиХ, не може се са сигурношћу искључити њихово евентуално незаконито деловање. Наиме, мањи број повратника са сиријског ратишта су врло агресивни следбеници и промотери идеологије ИД што може представљати озбиљнију сигурносну претњу у наредном периоду“, пише у Информацији.
Истиче се да је деловање радикалних селефијских групација настављено и након објављивања Упутства Исламске заједнице у БиХ да затвори нелегалне џемате, односно параџемате.
Министарство подсећа да је целокупан процес током 2016. године изазвао негативне реакције међу појединим лидерима и следбеницима радикалног селефизма на подручју БиХ.
„Поједини селефијски параџемати који делују у БиХ издиференцирани су као жаришта екстремизма и радикализма. Иступи челника ових параџемата током 2016. године, као и подршка ставовима њихових чланова, повремено су озбиљно утицали на могућност њиховог радикалнијег понашања па и извођења насилних аката“, наводи, између осталог, Министарство сигурности БиХ, пренео је портал Кликс.
Танјуг