Сједињене Америчке Државе од 31. децембра неће бити чланица Унеска, организације УН за образовање, науку и културу у чијем су оснивању 1945. године одиграле кључну улогу. Према саопштењу Стејт департмента, одлука да изађу из Унеска „повезана је са дуговањима за чланство, потребом реформисања те организације и антиизраелском политиком тог тела“.
Уместо чланства, Америка намерава да формира сталну посматрачку мисију при Унеску.
То иначе није први пут да се САД повлаче из те организације. Америка је напустила Унеско 1984. године због „растућих разлика између спољне политике САД и циљева Унеска“. Након 19 година паузе, након одлуке председника Буш Вашингтон се 2003. године вратио у организацију. Међутим, нова криза у односима једног од најважнијих тела УН и Америке настала је 2011. године, када је Унеско у своје чланство примио Палестину, након чега су Сједињене Државе обуставиле финансирање те организације.
Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије у УН, за Спутњик каже да амерички председник Доналд Трамп свако мало приређује изненађења, што изјавама, што практичним потезима.
„То јесте изненађење утолико што тај потез наноси штету угледу Америке и месту те земље у значајним активностима које предузима Унеско. Излазак САД такође представља и значајан притисак и ударац на ту организацију“, напомиње Јевремовић.
Сличног става је и Слободан Ерић, уредник „Геополитике“, који је у емисији „Од четвртка до четвртка“ оценио да је одлука САД да напусте то тело велики ударац за Уједињене нације.
„Мотиви изласка су вишеструки, али ако су повезани са стањем палестинских територија, нема никакве сумње да је Доналд Трамп консултовао Израел. Треба имати у виду да је, за разлику од свог претходника Барака Обаме, председник Трамп обновио те традиционалне везе са Израелом, па је овај потез повучен у договору са том земљом. Такође, Трамп сматра да Америка превише финансира међународне институције и у том смислу то је наставак одређене изолационистичке политике која је постојала између два светска рата у Америци и која тамо баштини дугу политичку традицију“, објашњава Ерић.
Сергеј Судаков, стручњак за САД из Москве, међутим, не мисли да је израелски фактор одиграо кључну улогу у доношењу одлуке о напуштању Унеска.
„Мислим да руководство те организације никада не би дозволило било коју врсту дискриминације према Израелу. Дакле, не ради се о резултатима деловања моћног израелског лобија у САД, него о сасвим другим стварима. Трамп је више пута поручивао да САД издвајају сувише пара за УН, а излазак из Унеска је можда најмекши начин да смање финансирање Светске организације. Америка је потрошила много новца на обнављање и одржавање споменика широм света, али већина њих се не налази на територији САД, па је Трамп својевремено питао зашто САД издвајају средства за оно што није у њиховом власништву. Данашња одлука је нови корак ка локализацији америчке политике и увођењу принципа меког изолационизма“, оцењује Судаков.
Он сматра да је излазак Американаца из Унеска тек почетак, те да ће ускоро Америка почети да штеди и на НАТО-у, као и на другим институцијама у оквиру УН.
„Новац ће бити преусмерен на унутрашње потребе САД. Мислим да смо сведоци формирања новог система међународних односа који се зове ’Ми и они‘. САД ће формирати нове организације, али искључиво са земљама које су спремне да улажу у америчку економију. Са друге стране, одлука о изласку из Унеска наноси велику штету угледу САД као земље која је играла кључну улогу у заштити светске културне баштине“, примећује Судаков.
Дипломата Павле Јевремовић, међутим, не мисли да ће Сједињене Државе, након изласка из Унеска, исту праксу применити и на друга тела Уједињених нација.
„Унеско је и раније био на удару САД, након пријема Палестинаца, али повлачење Америке у другим областима не би било разумно. Постоје агенције УН које су од виталног значаја за свет, попут здравства и пољопривреде, и излазак из њих би заиста био неразуман потез“, закључује Јевремовић за Спутњик.
Спутњик