Руски редитељ Карен Шахназаров на премијери филма „Ана Карењина, сећања Вронског“: Био сам сведок историјске драме 1999. године. Заволео сам српски народ, када сам осетио његову храброст, чврстину и издржљивост
Био сам у Србији 1999. године, неколико дана пре стравичних догађаја који су се одиграли. Пред мојим очима се одвијала та историјска драма. Мислим да сам тада највише заволео српски народ, пошто сам осетио његову храброст, чврстину и издржљивост.
Србија је од тада увек делић моје личне историје – рекао је синоћ пред премијеру филма „Ана Карењина, сећања Вронског“ руски редитељ Карен Шахназаров.
Гост Београда присетио се и свог првог доласка давне 1986, као и потоњих 1989. и 1991. године. Шахназаров је публици у Дворани Културног центра признао да му је Србија у срцу одавно и да ће ту дуго бити.
„За мене је огромна част да представљам овде свој нови филм. Нико боље од Толстоја није описао однос између мушкарца и жене, нити ће“ – казао је Шахназаров.
„Ми смо покушали тај однос да видимо из данашње перспективе. Помало из угла мушкараца, како би жене схватиле да и они могу да осећају, па чак и да воле.“
Многобројни филмољупци у сали ДКЦ, међу којима су били Драган Вујић, Слободан Стефановић, Вјера Мујовић и Бојан Вулетић, поздравили су славног руског сценаристу, продуцента и директора филмског студија „Мосфилм“ бурним аплаузом.
Премијери филма су такође присуствовали представници амбасаде Руске Федерације у Београду, као и представници Руског дома.
Раније током дана министар културе и информисања Владан Вукосављевић угостио је Шахназарова и позвао га да буде гост следећег Феста, када ће му уручити специјално признање Министарства.
На састанку, Шахназаров и Вукосављевић су најавили сарадњу у областима ТВ и филмске продукције, као и унапређење аранжмана са студијом „Мосфилм“, а познати редитељ је позвао министра да посети Москву како би реализовали постигнуте договоре.
Српски министар културе је прослављеном руском редитељу поклонио филмове из едиције „Пионири филма“, први српски филм из 1911. „Карађорђе или живот и дела бесмртног вожда“, филм „Београд између два рата“ и књигу „Културно благо Србије у 1.000 слика“.
Извор: Новости