Прва египатска мумија у српску престоницу стигла је поштом, а пошиљалац из „земље мисирске“ био је старина Павле Риђички, светски путник из Мокрина.
Он је први Србин који је доспео у поларни круг, попео се на Везув и увлачио се у фараонске гробнице. То можда и не би било тако необично да ове подвиге није извео на великом путовању од Северног Пола до Африке од 1885. до 1888. које је започео као живахни – осамдесетогодишњак!
Угледни адвокат и велепоседник никад није заборавио да је потомак генерација српских подофицира и официра на суровој Потиској војној граници Западне Европе. Он је у свакој прилици наглашавао своје порекло, на које је нарочито био поносан кад је 1887. допловио до Нордкапа, најсеверније тачке Европе где је прославио рођендан.
Један овдашњи становник, кад је чуо да мени има 82 године, рече:“Још нико у тако високој старости не беше на Нордкапу“. За мене је то чути веома поносно било, да сам ја тај и то Србин из Баната.
Кад је током пловидбе по поларном кругу његов брод успешно преживео олују Риђички је понудио сапутнике, европске и америчке туристе, да наздраве шампањцем. Они су изнурени морском болешћу одбили, запрепашћено коментаришући издржљивост старине.
„Не чудите се. Српски народ се за много векова под ужасном турском силом стењући навикао сваку патњу и муке сносити, па и саму смрт преварити“, објаснио је Риђички испијајући шампањац.
Док су његови сапутници једва чекали да се докопају копна заклињући се да ће убудуће мирно седети код куће, Риђички је наставио путовање преко Италије, где се прво попео на Везув, а затим решио да уживо видео папу. Пошто је знао је да и најугледнији католички кардинали чекају по више месеци на пријем, Риђички се уз мало „чашћавања“ достојанственика Ватикана убацио у делегацију која је истог дана имала пријем у папској резиденцији. Сви су ушли погнутих глава, само је Риђички радознало загледао Папу који му је пришао, руковао се са старином задивљен његовим годинама и духом.
Богојављење 1888. је дочекао на крову лађе гледајући у „фараонове звезде“ док му је фантазија пламтела. Кад је стигао у Каиро одмах је изнајмио кочије да га одвезу до пирамида у Гизи. Сам поглед на монументалне фараонске гробнице није могао да задовољи његову радозналост. На Кефренову и Менкерову пирамиду није успео да се попне, али на Кеопсову се узверао, признајући да није лако. Није одолео изазову да обиђе и унутрашњост пирамиде:
Ова пирамида на среди, у размаку од 5-6 хвати од земље, има улазак у унутрашњост. Доста је чемерно било и до овог узласка успузати се уз помоћ бедуина. Унутра се пак мора степеницама спуштати, па се онда иде хоризонтално с једном руком упревши се о врат предњег бедуина, а с другом држећи се остраг другог бедуина. Кад се на места дође где се не може усправно ићи, мора се сести на песак, а предњи бедуин ме вукао за ноге, а стражњи гурао напред.
Риђички је затим Нилом пловио од Каира узводно 962 километра до Асуана а потом пешке и јашући стигао до катаракта Нила. Обишао је храмове у Луксору, Карнаку и Теби, а земљацима у Војводини је овако описивао њихов распоред:
Замислите да је Луксор с десне стране Нила, на место Каменице, а Карнак где је Варадин. Теба је пак лежала на левој страни Нила, као што је Темерин. Око ње су се надалеко распростирали брегови који су сви избушени, па су у њима смештене мумије човечије, псеће, курјачке, мајмунске итд.
Риђички је на пијаци, што је тада било уобичајено, купио прво „две руке од мумије с накитом“ и још неке реликвије, а доцније и целу мумију у саркофагу, која је једина од његових поклона београдском Народном музеју остала сачувана до наших дана.
Писма у којима је описао ова путовања, али и ходочашће у Свету земљу и на Атос, путовања по Сирији, Либану, Турској, Кипру и Грчкој осим ретким истраживачима до данас су остала непозната јавности.
Угледни Србин Павле племенити Риђички од Скрибјешћа, како је гласила његова угарска племићка титула, био је носилац аустријског ордена Гвоздене круне, али и српског Таковског крста.
Риђички је био један од оснивача Матице српске, градитељ цркава, организатор српских школа у Угарској, пријатељ Обреновића и финансијер ослободилачких ратова Србије.
Новости