Хрвати траже од Црне Горе да школски брод припадне њима

Трагом вести да је Хрватска поново званично затражила од Црне Горе школски брод „Јадран“. Изграђен је у Хамбургу 1933. и за њега је прва Југославија платила 8,4 милиона динара.

ТОКОМ минуле недеље обелодањено је да су хрватске власти од Црне Горе и званично затражиле да школски брод „Јадран“ припадне њима. Хрватски министар одбране Дамир Крстичевић упутио је писмо свом црногорском колеги Предрагу Бошковићу у вези са старим једрењаком, који је усидрен у тиватској луци.Детаљи тог писма и аргументи које су навели хрватске власти, још нису познати јавности.

То потврђује и министар Бошковић који каже да је нова хрватска влада исказала интересовање за школски брод „Јадран“.

– С друге стране, ми имамо аргументе који потврђују да је брод црногорски, сходно Уставној повељи државне заједнице СЦГ. Сигурно је једно: нећемо дозволити да овај брод буде тачка спорења између две пријатељске државе – казао је Бошковић.

Хрвати блокирали „Јадран“

Црногорски министар одбране даље је рекао да не жели да говори о детаљима, пре него што их изложи колегама из Хрватске, а „онда ћемо видети да ли постоји могућност договора, о чему ћемо уредно и на време обавестити јавност“.

Бошковић је током недеље која остаје за нама посетио брод „Јадран“ у Тивту где је разговарао, поводом Дана Војске Црне Горе, са ученицима више црногорских школа, за које је овим бродом уприличена вожња Бококоторским заливом.

Стари једрењак је једини брод који је СФРЈ наследила од Краљевине Југославије. На њему су обучаване генерације помораца из четири државе (прва и друга Југославија, Морнарица Војске СРЈ и Морнарица Војске Црне Горе). Његова градња почела је 1931. године у Хамбургу, у Немачкој. Продужена је због проблема око наплате (цео посао је коштао ондашњих 8,4 милиона динара или 622.743 такође ондашњих марака). Брод је тек 16. јула 1933. стигао у Тиват, који му је одређен за матичну луку. Пре Другог светског рата једрењак „Јадран“ имао је велики број излазака изван Јадранског мора.

Током Другог светског рата брод је користила италијанска морнарица, променивши му име у „Марко Поло“. Капитулацију Италије дочекао је у једном каналу у Венецији, огољен, опљачкан, запуштен… У тиватски ремонтни центар „Арсенал“, допремљен је на ремонт 1946. године и тиватски бродоградитељи су га „умивали“ све до 1949. На њему су обучавани кадети Морнарице СФРЈ и прешао је више од 400.000 морских миља, обишавши готово све луке у Европи.

„Јадран“ се нашао у Тивту 1991. године и ту је остао. На њему су се обучавали будући питомци Морнарице СРЈ, потом Црне Горе. Недавно је завршен његов генерални ремонт у Бијелој, у који је Црна Гора уложила 1,5 милиона евра.

Хоће ли бити „пријатељског“ договора, или ће ипак „Јадран“ заувек отпловити у Хрватску (Сплит је био неко време његова матична лука) после 85 година откако је стигао у Тиват, остаје да се види.

ЗАПОСТАВЉЕН

У ТИТОВОЈ Југославији „Јадран“ је имао само пет излазака ван Јадранског мора. Примат је узео други, такође школски брод „Галеб“, којим је најчешће по свету пловио Јосип Броз. Зато је „Јадран“ пао у засенак.