Бугарска, која у јануару преузима шестомесечно председавање Европском унијом, настојаће да Западном Балкану обезбеди јаснији пут ка чланству како би спречила поновну нестабилност у том региону, наводи „Блумберг“.
Бугарска министарка задужена за председавање ЕУ Љиљана Павлова рекла је прошле недеље у Софији да њена земља улаже напоре како би највећи светски трговински блок пружио конкретније смернице за придруживање Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, Босне и Херцеговине и Косова, које се у тексту америчке агенције помиње одвојено од Србије.
После деценије у којој се догодила грчка дужничка криза, прилив милиона избеглица и Брегзит, Бугарска планира да дискусију преусмери са управљања кризом на проширење, док се припрема за председавање самиту ЕУ у мају.
„Европску агенду не можемо променити у року од шест месеци, али би требало да будемо у стању да свакој од тих земаља представимо јасан акциони план заснован на њиховим достигнућима и напретку у решавању њихових проблема“, рекла је Павлова, упозоривши да ће се у супротном јазови између региона продубити.
Њени предлози обухватају и побољшање ваздушних, железничких и енергетских веза међу балканским земљама како би се смањили трошкови роминга, напомиње се у тексту.
Блумберг наводи да већина земаља Западног Балкана покушава да избалансира циљеве придруживања ЕУ и одржавање веза с традиционалним савезницима као што је Русија.
„Да би задовољила свој циљ спремности за чланство у ЕУ до 2020, Србија мора да поправи односе са Косовом, чију независност проглашену 2008. одбија да призна“, наводи америчка агенција, додајући да Косово може да поспеши своју агенду приступања након што је прошлог месеца тамо формирана нова влада.
Блумберг подсећа да је комесар ЕУ за преговоре о проширењу Јоханес Хан, Србију и Црну Гору прогласио „водећим кандидатима“, обећавши да ће појачати напоре у циљу увођења земаља Западног Балкана у ЕУ до 2025.
Такође указује да Црна Гора мора да се избори са корупцијом и организованим криминалом како би убрзала преговоре о чланству, док почетак преговора о придруживању Албаније ЕУ, како наводи, зависи од правосудних реформи у тој земљи.
Блумберг се осврће и на Македонију, оценивши да је Скопље обновило своје тежње ка ЕУ након што се ове године променило македонско руководсто, али напомиње да Македонија мора да са Грчком реши спор због назива.
За Босну и Херцеговину, коју описује као најпогођенију насилним распадом Југославије, Блумберг наводи да мора да ојача јавну управу пре него што пређе на преговоре о приступању.
Америчка агенција, међутим, упозорава да Брегзит и потенцијална дубља интеграција унутар блока – скрећу пажњу са даљег проширења.
У том светлу, преноси речи Веселе Черневе, вишег програмског директора Европског савета за спољне послове, која каже да „Бугарска тек треба да убеди скептичне земље као што су Холандија, Данска, Немачка и Француска да саслушају проблеме Западног Балкана