Бугарска у јануару први пут преузима председавање Европском унијом, а у Бриселу се полако пале лампице јер се сматра да Софија касни са припремама, пише „Дојче веле“ и наводи да ће један од бугарских приоритета бити и Западни Балкан.
Бугарска ће с почетком следеће године преузети председавање ЕУ у деликатном тренутку: преговори о Брегзиту ући ће у врелу фазу, дискусије о заједничкој избегличкој политици неће престати, припрема седмогодишњег финансијског оквира за период од 2020. године – то су само три велика градилишта.
При том су припреме у Софији у закашњењу: због Брегзита бугарска преузима председавање шест месеци раније, а на пола године припреме су одложили и избори одржани почетком године.
Забринутост Европске комисије је разумљива, није искључено ни да Бојко Борисов и његова влада добију укор јер у Бугарској је дискусија о председавању ЕУ фокусирана на другоразредне теме, попут логистичких припрема, док западни посматрачи дижу узбуну.
Даниел Кадик, у немачкој фондацији „Фридрих Науман“ задужен за југоисточну Европу, пише: „Корупција, лош менаџмент, одлив мозгова, најсиромашнија земља Европе. Све то се најчешће доводи у везу са Бугарском. Велика шанса да се такав поглед промени сада лежи у председавању ЕУ. Шанса која ће, чини се, пропасти.
По први пут Бугарска би требало да преузме председништво, али припреме за то навелико касне. Политика и администрација потврђују негативну слику коју грађани о њима имају.“
Министарка регионалног развоја Лиљана Павлова, која је надлежна и за припрему председавања, има другачије мишљење:
„Припреме се одвијају како на највишем политичком нивоу, тако и на нивоу 1.500 сарадника и стручњака. Сви они су обучени, чак и министри“, каже Павлова у интервјуу за „Дојче веле“.
Павлова наводи и три централне тачке бугарског председавања, које су познате као „три К“: консензус, конкуренција и кохезија. Консензус би требало тражити пре свега у области безбедности и миграционе политике. Конкуренцију би требало подстицати на јединственом дигиталном тржишту. И на крају кохезија, односно повезаност унутар ЕУ, у смислу превазилажења великих привредних разлика.
С тим у вези, Бугарска за време свог председавања још једну тему види као веома важну: будућност Западног Балкана:
„Желимо да развијемо конкретну визију и јасан акциони план, без лажних обећања, без лажних нада, али са добром перспективом.“
Интеграција Западног Балкана у ЕУ је у интересу Бугарске, додаје она. Земље Западног Балкана су између Бугарске и западне Европе и важне су за трговину, саобраћај и безбедност Бугарске.
Да ли би председавање ЕУ више требало да се фокусира на националне или на интересе читаве Европе – на то питање, које и у Бриселу многи постављају, министарка није дала јасан одговор.
Други проблем је влада у којој седе и ултранационалисти, каже Даниел Кадик: „Доказани ксенофоби, националисти и протекционисти биће председници различитих савета.
Вицепремијер Валери Симеонов тако уопште не крије своју мржњу према мањинама, када за Роме јавно каже да су „дивљи мајмуни.“
Новости