Упркос претњама, пре свега ирачких власти и званичне Турске, ирачки Курди су организовали реферндум о независности ирачког Курдистана. Иако се више од 92% ирачких курда изјаснило за независност, резултати референдума могу остати само мртво слово на папиру, или пак послужити као полуга притиска на владу региона у преговорима са њеним унутрашњим и спољним ривалима.
Колико је референдум о независности сан о слободи или пак сан о нафти, остаје питање. чији се одговори ових дана назиру. Курдски одреди пешмерга су од милитаната Исламске државе преузели контролу над великим извориштима нафте, од којих је најпознатији Киркук око кога се тренутно воде борбе између пешмерга и ирачке армије.
Анализу референдума ирачких курда, могућност стварања Курдистана, као и последице по регион и Европу, за News Front дао је стручњак за безбедност Илија Животић.
„Несумњиво, курдске снаге безбедности су заиста допринеле победи над терористима ИСИС у Сирији. Међутим треба бити реалан. Тешко да би они самостално нешто значајније успели да угрозе Ал Багдаијеву творевину без дејстава САД, регуларних трупа Сирије и првенствено Русије, чији напади су се дешавали из више праваца и тако развукли снаге терориста.
Наиме, иако су доста бројни и као народ и као оружане милиције тзв.пешмерге курдски борци су пре свега лако наоружани. Далеко је то од праве армије. Поготово у Турској и Сирији. Недостатак авијације, већег броја савремених оклопних возила и тешке артиљерије ипак њихове јединице сврстава у неку врсту помоћне војске на терену.
Управо ови недостаци су по мени кључни разлог зашто неће настати држава Курдистан која би обухватила Ирачки Курдистан и делове Турске и Сирије.
Они једноставно немају адекватне ресурсе да угрозе регуларне војске држава на чијим територијама су замислили своју земљу. Нарочито мислим на Турску која није ослабљена ратом као Ирак и Сирија, већ је у огромном економском успону.
Врло тешко да ће у Турској успети добити било какву аутономију као што имају у Ираку која је плод америчке захвалности за свргавање Садама Хусеина. Јер не треба заборавити да се Курди у Турској везују за партију која се сматра терористичком, а у коренима је дете КГБ-а, и која се након распада СССР финансирала отмицама,трговином оружјем и хероином.
Илија Животић
Мислим да ће им режим Башара Ал Асада вероватно понудити неки степен аутономије не би ли се Сирија опоравила од рата али и да би се окренула изналажењу начина да трупе САД које су бесправно на њеној територији исту напусте.
Иран је такође специфичан по положају Курда.Њих тамо има око 6-7 милиона и већина су у неким регијама али нису до сада исказивали посебно интересовање за сепаратизмом услед релативно доброг положаја у земљи.
Осим горе наведених разлога, Курди имају и проблем нејединства јер они немају једног већ најмање 4-5 лидера који међусобно нису у најбољим односима што их доводи у ситуацију да воде појединачне преговоре са властима на чијој су територији а не преговоре за цео народ пред неким органом рецимо УН и слично.
Надам се да њихова бројност и жеља за државом неће бити искоришћена од стране истих оних који су створили ИСИС не би ли се отворило ново жариште и тако Турска, Иран, Ирак и Сирија даље дестабилизовали а војна индустрија наставила хипер производњу“.
