Меморијалним маршом „Кораком слободе” је у престоници Србије почело обележавање 73-годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату.
У маршу су учествовали оркестри Војске Србије и МУП-а, представници Субнора, функционери Града Београда и грађани који су имали прилику да на постављеним пунктовима погледају сценске приказе борби за ослобођење Београда.
На свачаном отварању церемоније обележавања Дана ослобођења Београда говорио је министар одбране Александар Вулин
Министар Вулин је рекао да ми живимо у слободном граду и слободној земљи, а да слобода не долази сама од себе, већ се за њу живи и бори.
„Ми живимо у слободном граду и слободној земљи, али не зато што је неко одлучио да нам слободу да, не зато што је неко одлучио да можемо да будемо део слободног света већ зато што смо се за то изборили”, рекао је Вулин.
Он је нагласио да ће Србија остати слободна, сигурна, војно неутрална земља која ће сама одлучивати о себи.
„Данас славимо слободу и право да наша деца одлучују о својој будућности”, додао је он.
Градски менаџер Горан Весић је рекао да је ово трећа година како Београд са поносом слави свој дан ослобођења.
„То нажалост није увек било тако. Последњих деценија као да су се Београд и Србија стидели овог дана”, рекао је Весић и поручио да је то нешто што не треба никада да се понови.
Он је свим Београђанима честитао 73- годишњицу слободе.
„2.953 припадника Народноослободилачке војске и 940 припадника Црвене армије дали су своје животе да би наш град био слободан. Много више је било рањених, а никада нећемо ни сазнати колико је било цивилних жртава, а било их је много јер су се грађани придруживали Црвеној армији и нашој војци”, додао је Весић.
Марш је почео код споменика Обешеним родољубима на Теразијама, кретао се поред палате Албанија и завршио на Тргу републике.
Да би што верније дочарали сцене борби за ослобођење Београда, каи и живот у окупираном граду, побринули су се глумци позоришта Дадов, који су на неколико пунктова изводили мини представе.
У овогодишњој прослови су се преплитали прошлост и садашњост, као и неколико генерација.
Било је занимљиво видети међу учесницима рата ветерана, старину од деведесет лета, који је прошао кроз највеће битке Другог светског рата.
Ордења на грудима старине су сведочиле о бојиштима, на којима је губио најбоље другове а и сам био девет пута рањен. Али како старина рече, није било моје време да одем.
Док је старина полагано уз помоћ штапа пролазио улицама којима је некада одзвањало УРА из грла ослободилаца, држећи маму за руку ходала су два мала анђела од једва пет, шест година.
Можда у њиховим маленим главама сва ова дешавања нису баш најјаснија, али учити нова поколења поштавању оних који су крвљу платили слободу је обавеза сваког родитеља.
Лола Ђорђевић
Извор Политика