Постоји изрека да се злочинац увек враће на место злочина. Грижа савести је један од основних мотива која преступника нагони на тај чин, а обично се тамо појављује тајно. Међутим, један злочинац пре на место свог злочина почињеног пре 18 година, пре неколико дана вратио се јавно и био дочекан са највишим почастима изабраних представника народа, који ће од његовог злочина патити док је света и века.
“Завршило се Милошевићево мрачно доба“ – изјавио је генерал Весли Кларк на форуму иницијативе Global Citizen, организованом на Светом Стефану. Милошевићев мрак у Црној Гори Кларк је са функције команданта НАТО-а у Европи гасио осиромашеним уранијумом. На полуострву Луштица, удаљеном свега 30-ак километара од Светог Стефана, 30. маја 1999. године авион јуришник А-10 америчког ратног ваздухопловства, у два наврата је дејствовао муницијом са осиромашеним уранијумом. У овој области није било никаквих војних јединица и инсталација, а радиоактивност иземерена након борбеног дејства НАТО авиона била је 350 пута већа од дозвољене.
Немоћна да из ваздуха победи Војску Југославије, војска генерала Кларка последње две недеље агресије водила је рат углавном против цивилног становништва. Муницијом са осиромашеним уранијумом, која би теоретски требала да се користи против оклопне борбене технике, дјествовано је масовно и неселективно по цивилним циљевима, са циљем притиска на председника Милошевића да нареди повлачење војске са Косова. Луштица је само један од више десетина таквих локалитета, нпр. у околини ТВ репетитора на Пљачковици бомбардованог, удаљеног свега 3 км од центра Врања, после дејства НАТО авијације измерена је чак 1100 пута већа радиоактивност од дозвољене.
Водећи српски онколог, начелник онкологије на ВМА и дугогодишњи и председник Друштва за борбу против рака, проф. др Слободан Чикарић у књизи “Злочин у рату, геноцид у миру“ наводи: “Узрочно последична веза 10-15 тона осиромашеног уранијума који је бачен на Србију 1999. и досадашњег и будућег кретања малигних тумора у Србији говори у прилог чињенце да је у Србији почињен геноцид sui generi“. Према статисци коју професор Чикарић наводи у горе поменутој књизи, у Србији је поредећи период од 2006. до 2010. године са претходним четворогодиштем, од карцинома умрло за 5742 више људи, а број ново-оболелих порасто је за 8496. У истом пероду у земљама Европе на годишњем нивоу опадао је број умрлих, док је број ново-оболелих стагнирао.
Осиромашени уранијум није само изазвао прогресију броја оболелих од рака, већ и од леукемија и дегенеративних болести, те повећао смртност новорођенчади. Професор Чикарић у књизи наводи да је у поређеним периодима број оболелих од лекуемија порастао за невероватних 139%, са 1810 на 4276. Оно што највише забрињава, је што према поценама професора Чикарића врхунац негативног дејства осиромашеног уранијума баченог на територију СР Југославије, следи тек након 2020. године. С обзиром да је период полураспада уранијума износи 4,5 милијарде година, грађане Србије и Црне Горе НАТО уранијум ће тровати и убијати све док постоји људска цивилизација.
Генерал Слободан Петковић, начелник Управе атомско-биолошко-хемијске одбране Војске Југославије у време НАТО агресије, са професором Чикарићем и дипломатом Владиславом Јовановићем коаутор књиге “Злочин у рату, геноцид у миру“ наводи: “Муниција од осиромашеног уранијума, тзв. сребрни метак, сигурно доноси смрт ономе ко га је погодио, а ако је имао “среће“ да не буде погођен, али је удахнуо његову прашину, умираће дуго, живот ће му полако одлазити, а он ће бити и сведок немогућности да се томе супростави, што је оличење чистог ужаса. Зато и нас обузима осећање ужаса од сазнања да човек може такво подмукло, непредвидљиво и изузетно опасно оружје прво да измисли, да га употеби, а онда да исцрпно проучава његово дејство и последице по здравље људи и посматра њихову патњу у генерацијама потомака“.
Човека који је 30. маја 1999. наредио да се територија Црне Горе бомбардује осиромашеним уранијумом актуелне црногроске власти дочекале су са почастима, које би заслужио ослободилац од турског ропства, или од фашистичких окупатора. Након састанка Кларка са премијером Душком Марковићем, црногорска влада издала је званично саопштење, где стоји су саговорници заједно закључили: “Црна Гора је увијек стријемила ка Западу“.
За наклоност човека који је наредио да се овај простор трајно контаминира и начини опасним местом за живот, влада премијера Марковића била је спремна да понизи три века црногорске историје, омаловажи све владаре из династије Петровића, од којих је Свети Петар проклео сваког Црногорца који иступи против Русије. Марковићева влада понизила је и наше дедове који су 1944. године заједно са војницима Црвене армије ослобађали Београд од нацистичких окупатора. Док су нас тенкови Црвене армије ослобађали, авиони западних “савезника“ побили су десетине хиљада цивила Никшића, Подгорице, Београда, Ниша, Лесковца и других градова Србије и Црне Горе.
А можда људи који тренутно воде црногорску владу сматрају да историја ове државе почиње од спорног референдума од 21. маја 2006, односно од почетка шверца цигарета у Италију средином 90-их. Ако је тако, онда су заиста у праву да је то што они сматрају Црном Гором одувек ишло ка Западу.
Форум на Светом Стефану био је, уколико постоји Божје правде, идеална прилика да Кларк и његови домаћини удахну мало радиоактивне прашине којом су НАТО авиони 1999. трајно запрашили ваздух изнад Црне Горе.
Игор Дамјановић