Изјава лидера СДА и бошњачког члана Председништва БиХ, Бакира Изебеговића, да је његов отац, Алија, на самртној постељи БиХ оставио у „аманет“ турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, показује да бошјачка политичка елита, пре свега СДА, доживљава БиХ као вазалну државу Турске, пише портал dnevnik.ba.
Уз подсећање да та тврдња није нова и да већ годинама живи као нека врста полуизмишљење легенде, овај портал наводи да она открива и како СДА, посебно Бакир Изетбеговић, данас заиста виде БиХ као државу искључиво бошњачкога народа у којој је и Србима и Хрватима намењена улога грађана другога реда – баш онаква какву су имали током тамних 500 година османске владавине.
Такође, Изетбеговић млађи овим поручује и да му је пуно више стало до панисламизма него до изградње БиХ као модерне државе, наводи портал.
Члан Председништва Хрватског народног сабора БиХ Марио Караматић каже да је Алија могао евентуално да остави аманет на неких двадесетак посто БиХ где је имао реалну контролу, никако не на целу земљу.
„Ова мантра је најпогубнија управо за СДА, упркос томе што управо та странка тврди како је истинита. Уколико би то била истина, онда нам то доказује како Алија није веровао да ико од његових блиских сарадника има капацитет да води бошњачки народ, укључујући и његовог сина, господина Бакира Изетбеговића“, изјавио је Караматић.
Први је, пак, на најновије „остављање Босне у аманет Ердогану“, реаговао предсједник Републике Српске Милорад Додик оценивши изјаву Бакира Изетбеговића скандалозном и опасном.
„Бакир Изетбеговић Ердогану може дати на чување само оно што је катастарско власништво његовепородице. У БиХ живе два хришћанска народа у чије име Алија никада није говорио нити је имао мандат да говори“, нагласио је Додик.
Бошњачка јавност је, међутим, остала нема на овакве Изетбеговићеве изјаве што може сугерисати да се са аквим ставовима у доброј мери слажу.
Један од ретких критичких гласова из Сарајева на ову тему могао се чути једино на порталу Журнал.инфо на којем Авдо Авдић објавио текст под насловом „Син Бакир продао државу за селфие са Ердоганом“.
„Заточен између истока и запада, између четири прста Муслиманског братства и средњег прста незадовољног народа, опкољен Додиком, Радончићем и Човићем, докрајчен Дачићевим извођењем ‘Османаге’, Изетбеговић млађи одлетео је у Истанбул да пољуби руку ‘великом председнику’ и поново обећа да ће затворити све Гуленовце у БиХ. Оне са списка из фасцикле Шефика Џаферовића, преузете пре годину у Анкари“, пише Авдић.
Такође, у тексту је навео и читав низ изјава Бакира Изетбеговића према Ердогану које су у суштини удворничког карактера. Политички аналитичар и коментатор Вук Бачановић за Дневник.ба је рекао да је „Изетбегвић млађи познат као човек који даје глупе изјаве“.
„Када бисмо сада набрајали, сетили бисмо се да је Ердогана већ називао својим председником, затим и тога да је обећавао 100.000 радних места, сарајевску општину Центар назвао важнијом од свих других општина… Једном речју, ради се о антидржавнику и антилидеру, човеку чији је низ немуштих наступа и поступака, лош одабир саветника и сарадника, довео до тога да БиХ изгледа мање могућа него икад“, упозорио је Бачановић који сматра да се последњој изјави Бакира Изетбеговића највероватније смеје и Ердоган и целокупан турски државни врх.
„Тако се и иначе сваки државни врх смије полтронима и удворицама. То нема везе ни са исламом ни са хришћанством, у овом случају ни са представљањем народа јер је игнорисање демократије господину Изетбеговићу, како смо одавно установили, сасвим природно, већ недостатком барем привида државничког достојанства“, рекао је Бачановић.
У светлу полтронства према Ердогану треба проматрати и континуирано бошњачко саботирање доласка до било каквог договора о будућности БиХ. Наиме, видљиво је како бошњачко вођство не жели да прихвати БиХ као државу трију у свему једнакоправних конститутивних народа, него желе (милом или силом) БиХ да претворе у бошњачку националну државу. У том имају и снажну подршку Турске која има своје интересе на овим просторима.
Ако жели било какво добро Босни и Херцеговини, па и Бошњацима у њој, бошњачка политичка елита, а посебно врх СДА, мора се окренути сарадњи партнерству са својим првим суседима Хрватима и Србима те с њима тражити решења која ће нас све скупа довести у неко боље сутра.
Сарадња с окупаторима никад никоме ништа добро није донела, закључио је саговорник Дневника.
Новости