Интервју дописнице агенције News Front у Србији Оксане Сазонове са Владимиром Колотовом, професором на Државном универзитету у Санкт Петербургу, учесника форума ОДКБ-а, који је одржан у Београду.
Оксана Сазонова: Добро вече! Много Вам хвала што сте одвојили време за интервју у тако напорном дану. Какав је ваш утисак о форуму ОДКБ-а у Београду?
Владимир Колотов: Хвала Вам пуно! Овај форум је оставио јак утисак на мене. Организација је на веома високом, професионалном нивоу. Веома висок ниво говорника и учесника. Започета је озбиљна, професионална дискусија о проблемима регионалне безбедности, која је критична за многе регионе Евроазије.
Оксана Сазонова: Овде сте донели свој рад, своју књигу о „Лукови безбедности у свету“, молим вас реците нам више о свом раду, о каквој је то теорији реч?
Владимир Колотов: Ово је геополитички феномен који, се укратко зове „Евроазијски лук нестабилности“. Детањније, то је систем лука нестабилности који покрива кључне регионе Северне Африке и Евроазије. Тренутно се састоји од 8 лука нестабилности. Од 8 сегмената евразијског лука нестабилности. У зависности од активности тих сегмената, проистиче регионална дестабилизација региона у Евроазији. Тај систем је у неку руку био испробан овде на Балкану, када се десио распад СРЈ, и када су се народи (СРЈ) сукобили на верској основи, између осталог, а затим, акцијама такозване хуманитарне интервенције, дошло је до потпуног краја једне државе. Зато се сада, као последица интервенције, у центру Европе нашла криминална енклава „Косово“ и тренутно се тај проблем шири на друге европске државе. Сви знамо да је организована велика миграција из региона Северне Африке, Блиског истока у Европу и то носи и тек ће донети још веће напетости. У те миграционе потоке су инфилтрирани псеудорелигиозни радикали, „игиловци“, који представљају опасност по безбедност многих земаља Европе. Инфилтрација бораца радикалног ислама је довела и до дестабилизације на југу Мјанмара, и тренутно се неколико сила труди да одвоје републику Мјанмар и по косовском принципу направе криминалну енклаву на коју неће имати утицаја никакви закони, и то ће бити база за распрострањивање псеудорелигиозног екстремизма и тероризма на друге регионе. То је врло опасно, а нарочито зато што је тренутно у Сирији веома успешно спроведена операција против „ИД“и нанет је значајан удар на игиловце. Неки од њих сада беже у Авганистан, централну Азију, али и то је сфера дејства ОДКБ-а и могу наићи на такву исту непријатност као у Сирији.
Оксана Сазонова: Научна заједница у Србији веома често упоређује догађаје овде у Србији, бившој Југославији, са оним што се дешава у свету данас. Кажу да терористи из Босне стижу у Сирију, Хрватска је упоређена са Украјином и Донбасом. Ви сте већ о томе сада мало говорили и отоме… У истраживању сте приметили исто?
Владимир Колотов: Да, наравно, методе којима су дестабилизирати савезну државу Југославију, примјењују се сада у југоисточној Азији. Такође су коришћени да дестабилизују Сирију. Осим тога, често, многе државе у спољној политици прате такозвану „дилему затвореника“. У теорији игара постоји такав психолошки парадокс… Она је у суштини оваква: када се у затворској соби налазе затвореници, они могу да изаберу разне страгије – нпр. заштита својих егоистичких интереса на рачун тих који су у тој затворској соби. И догађа се то да ако затвореници међусобно сарађују, сви они добију више кад се држе заједно. а ако буду радили један против друог, краткорочно добијају неке бонусе, али на дуже стазе не. И сада многе државе у свету воде управо такву егоистичку политику и покушавају да реше своје проблемена рачун својих суседа. Да се сетимо шта се десило са савезном државом Југославијом. Суседи су се одмах придружили деструктивним силама. Иста то се дешава и око Сирије. Суседи су приметили да могу да искористе ситуацију да одузму делове територије Сирије, прошире свој утицај.. Исто то видимо и у Југоисточној Азији. Чим је ослабио Мјанмар због проблема са инфилтрираним радикалима, мигрантима, одмах је почело да се прича о интервенцији, покушавају да представе ту ситуацију као прогон муслимана, појавио се цели талас такозваних „фејк њуз“… А зашто се то ради? Да би ослабили суседе, и одузму, ако све то успе, још неки део територије. А ако се нпр. 10 држава у том региону понашају као затвореници (вођени егоизмом), лако је закључити да ће им за неких десет година постати још горе. И мислим да таква политика неће имати перспективу за субјекте евроазијске политике.Треба да будемо мудрији. Уместо да дотучемо оног који се саплео или пао, треба да пружимо помоћ, што је много конструктивнији план за будућност за оне који желе да мирно и спокојно живе у Евроазији. У другом случају, постаћемо место на које ће друге државе да примењују делегитимне и жесток методе против нас, постаћемо пушчано месо у туђим рукама. А то је недостојно субјекта Евроазије, да имамотакву подчињену улогу у глобалној и регионалној политици, нарочито зато што је целокупна Евроазија много богатији регион од нпр. САД. Иако економски гиганти, испадамо политички патуљци. Лишени смо права гласа у таквим сферама као што су обезбеђивање сигурности, достигнућа у економској сфери, јер нам преко океана говоре с ким смемо да тргујемо, с ким треба да се дружимо, а са ким не, ко је данас за нас добар, а ко лош… причему користе изговоре које су измислили да би се мешали у унутрашњу политику других земаља. Сећамо се шта се десило Србији – оптужују је за чудовишне преступе, за „геноцид“, а ми сви добро знамо да је то била лаж од прве до последње речи. Исто тако и у Ираку, Либији, Сирији…