Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе приводе крају вишемесечне радове на рестаурацији и конзервацији мозаика у крстионици Царичиног града
Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе приводе крају вишемесечне радове на рестаурацији и конзервацији мозаика у крстионици Царичиног града, укључујући и базен где се обављао обред крштења, зидове и прилазне просторије, као и камену пластику. Тренутно се ради на пројектовању заштитне конструкције, па се очекује да од наредне године конзервирани мозаик буде доступан посетиоцима, после осам деценија од када је откривен.
У крстионици овог локалитета из 6. века, за који се верује да га је подигао велики византијски цар Јустинијан Први, очувано је око 70 метара квадратних прелепих мозаика, по којима је овај локалитет познат и ван граница наше земље.
Остало је вековима разнесено и уништено. Те делове нећемо обнављати, али ћемо урадити декоративне малтере са цртежом, тако да ће посетиоци моћи да стекну праву слику о томе како је мозаик изгледао када је направљен – истиче сликар Немања Смичиклас, конзерватор саветник Републичког завода за заштиту споменика културе.
Он предводи десетак конзерватора и рестауратора који на овом локалитету вредно раде скоро четири месеца и брине о сваком детаљу.
– Пројекат овог типа би се у свету радио вероватно две или три сезоне, а ми покушавамо да завршимо посао за свега неколико месеци. Ово је нешто потпуно другачије у односу на све што смо до сада радили – прича Смичиклас. – У Србији су сачувани углавном антички мозаици, који су мало другачији у начину израде и представама, као и по свему осталом.
ПОД БАЗИЛИКЕ
Мозаик у крстионици је само мањи део укупних површина под мозаицима у Царичином граду које деценијама стоје покривене песком. Пронађени су на још три места, а највеће површине, од око 300 метара квадратних, представљају под једне базилике са трансептом. И она би требало да добије заштитну конструкцију и да туристима дочара волумен некадашњег објекта.