Скандалозан наступ немачке нобеловке у понедељак увече у Југословенском драмском позоришту бацио неприхватљиву идеолошку сенку на београдски Сајам књига
Монолог немачке нобеловке Херте Милер у понедељак увече у испуњеној сали Југословенског драмског позориша разбеснео је публику која је у знак протеста напустила салу. Уважена и главна гошћа Сајма књига скандалозним изјавама, у којима је правдала НАТО бомбардовање, оптуживала Србе и Српску православну цркву за рат на Косову и Метохији и у Босни, бацила је неприхватљиву идеолошку сенку на београдски празник писане речи.
Током 1999. године када је Београд бомбардован Милерова је у есеју написала да не разуме арогантни став према НАТО-у који показују многи и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена.
О њему је писала да је за девет година водио четири рата и прагматично оснивао гробља као што други граде улице и да се до њега не може стићи речима, а на њене речи подсетио ју је новинар и писац Михаел Мартинес на књижевној вечери која је у понедељак увече одржана у Југословенском драмском позоришту.
– Што се тиче тема о рату истог сам мишљења. Косову и Босни је нането толико зла и то је био тај грозни национализам у чему је и Српска православна црква доста учествовала. Нисам то очекивала и била сам престрашена да се то дешава у Југославији зато што је то била отворена земља – рекла је Милерова.
– За Румунију је Југославија у оно време била полурај. Управо је невероватно да је у таквој земљи могао национализам да експлодира и да до те мере одведе на странпутице. Загревање и подривање је довело до тога да су људи изгубили разум. Земља се поделила и за све то има разлога.
Херта Милер је тада у есеју написала да би била срећна да је НАТО дошао у Румунију, али није. Румуни су једни против других морали да проливају крв како би смакли Чаушескуа. Тема многих њених књига је управо живот и бекство из Чаушескуове диктатуре. Но, светски позната списатељка изнела је мишљење и о дешавањима у Украјини и рекла да је душа боли када види шта Руси данас тамо чине.
– У неким филмовима сам видела неке ствари на Косову када су били немири, а тада је већ било војних захвата. Ова земља је сама себи нанела зло. Срби су себи нанели патњу и са тиме морају да живе – казала је Милерова. – Зато данас када видим колико је људи у Украјини настрадало кажем да би тим људима требало дати оружје зато што се неке победе не могу тек тако извојевати. То што се тамо дешава је нечувено. Колико дуго још треба да траје? Зашто постоји НАТО? Неко мора да дође и каже људима да имају подршку јер су Руси тако јаки и имају моћно оружје, те могу потпуно да униште ту земљу. Украјина не може да дође себи и тамо не може да се живи.
Милерова је објаснила да су многе земље, па и Румунија, ушле у НАТО из страха од Русије и КГБ-а, те је одувек мислила да ће након распада СССР-а доћи демократија, али да до тога није дошло јер је Путин све преузео. Експанзија којом Путин креће њу узнемирава и због тог импулса има утисак да Украјинцима мора да се помогне, као што су учинили Србији. Ако не дипломатски, сматра Милерова, онда другачије.
На ове речи нобеловке публика у ЈДП-у почела је да негодује, а многи су напустили салу.
Разговор са Милеровом водио је и преводилац Иван Ивањи који ју је после овог монолога подсетио да Милошевића са власти није скинуо НАТО већ народ, те да је желео да разговор скрене у овај ток.
– Милошевићеву породицу Путин радо прима и има своје прсте свуда у источној Европи. То је прилично преварантска Путинова спољна политика – наставила је Милерова. – Не желим да се правдам. То сам тада рекла и мислим и данас да је то тачно.
Уследило је описивање могуће посете Румунији, али се на томе није дуго задржала и поново је почела да говори о Путиновом гушењу цивилног друштва. Ивањи се на то убацио и рекао да не може више да ћути.
– Ни ја нисам пацифиста и мислим да постоје ратови који су се морали водити, на пример онај против Хитлера – рекао је Ивањи. – Седам пута сам говорио на немачкој телевизији за време бомбардовања НАТО-а само после 22 часа по одлуци главног уредника. Толико о слободи на западу.
Публика је апаузом подржала Ивањијев став и разговор се вратио на књижевне теме. Иначе, током књижевне вечери „Логика 29. фебруара“ глумица Мирјана Карановић у неколико наврата излазила је на сцену и читала је одломке из романа „Лисац је одувек био ловац“, „Љуљашка даха“ и „Животиња срца“. Том приликом побрала је аплаузе публике.
– Не морамо бити истог мишљења. Ни са ким нисам желела да уђем у конфликт. Било би непристојно да сам рекла нешто што није моје мишљење. Желим овој земљи само најбоље – казала је на крају Милерова.
ОСТАЦИ ДИКТАТУРА
Милерова је током дана на Сајму књига објаснила да разумевање људске душе којим су прожета њена дела потиче из чињенице да је видела много несреће у Румунији: – Људи у Србији знају како то изгледа. И увек ме је интересовало како људи могу да поднесу то. Увек сам мислила да ће ми књиге то рећи. Диктатура је данас присутна у Кини.
Скренула је пажњу и на ситуацију у источној Европи. Навела је примере Мађарске, Пољске, Румуније, оцењујући да се ту могу осетити остаци диктатуре. Сматра и да се поново јављају вође, као што је Ердоган, које могу у трену да промене државу.