Шефови дипломатија Европске уније ће размотрити предлоге за сузбијање „све нападнијег настојања спољних чинилаца да шире дезинформације, пропаганду и неверицу у ЕУ“ посебно у Србији и на Западном Балкану, на темељу захтева осам чланица ЕУ, потврдили су званичници ЕУ за агенцију „Бета“.
Званичници ЕУ су навели да би то требало да буде тема заседања министара спољних послова ЕУ посвећеног спољној, безбедносној и одбрамбеној политици Уније, половином новембра, а као главни извор те пропаганде се види Русија.
На питање какво то све јаче пропагандно деловање Русије на истоку Европе, Западном Балкану и у Србији препознаје ЕУ, одговор извора у Бриселу је био да се то пре свега уочава у медијима, али и изјавама домаћих и страних званичника.
Министарска расправа ће уследити на темељу захтева осам чланица ЕУ да се знатно снажнијим, савременим високотехнолошким и додатним новчаним средствима ојача већ постојеће деловање радне групе Стратком у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), која је пре две године основана с циљем да „разоткрива и потире неистине о ЕУ, које, како ЕУ верује, шири Русија“.
У писму челници ЕЕАС Федерики Могерини, у које је имала увид агенција Бета, шефови дипломатија Хрватске, Чешке, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Шведске и Велике Британије наводе да се „у овим временима пуним изазова, ширење дезинформација и пропаганде спроводи вештије и снажније него икада досад“.
„Ми видимо настојања спољних чинилаца да изазову неповерење и незадовољство према демократском поретку, да увреже неверицу у Европску унију, заједницу с обе стране Атлантика и наше партнере, као и да ослабе наше јединство“, кажу министри осам земаља Уније.
Они наводе да је у одговор на тај изазов и следећи одлуке вођа Европске уније из марта 2015, с подршком ЕЕАС почела да ради Источна радна група ЕУ за стратешке комуникације ЕСТФ-Стратком.
„Отад је Стратком остварио значајан напредак у бележењу и изношењу на видело дезинформација, уз истовремено помагање објављивању позитивних порука ЕУ и доприноса унапређивању њених политика у источном суседству“, наводи се у писму.
Министри осам земаља су оценили да су данас „суочени с несмањеном кампањом дезинформација треће стране и сагласно одлукама Европског савета“, хитно треба да се ојачају капацитети Страткома ЕУ, укључујући успешну Источну радну групу ЕУ за стратешке комуникације, као и радне групе Страткома за Југ и Западни Балкан.
Они су навели да се тим радним групама Страткома у том циљу мора обезбедити „примерено, постојано и независно финансирање“.
Имајући у виду изазове, тим телима се мора зајамчити да ће „моћи да располажу снажнијим средствима и иновативним технологијама, попут медијских анализа, процена претњи и оруђа мегаподатака“, наводи се у писму.
Такође је затражено да се радне групе Страткома снажније уграде у структуру Европске службе за спољно деловање, као и да чланице ЕУ имају учестали увид у њихов рад и делотворност.
Хрватски Вечерњи лист јавио је да је Русија на тај захтев Хрватске и још седам чланица ЕУ реаговала посредством своје амбасаде у Загребу да Москва изражава жаљење „због таквог смера хрватске стране у време активизације билатералне сарадње и након позитивних резултата службене посете хрватске председнице Русији“.
Хрватско министарство спољних послова је навело да се Хрватска унутар ЕУ залаже за политички ангажман с државама југоисточне Европе, као и ширег суседства ЕУ, укључујући безбедност.
Вечерњи лист је пренео и оцену неименованих дипломата да таквим понашањем Хрватска шаље лошу поруку, јер у тренутку кад се покушавају постићи бољи односи с Москвом, тајно сврставање против Русије наводи на закључке да Загреб има две спољне политике – једну коју спроводи председница, и другу коју спроводи Влада, као и да се показује као неверодостојан саговорник.