Јединство и будућност НАТО-а угрожени су и незадовољством појединих чланица и све већим скептицизмом према политици коју воде естаблишменти у већини држава Европе, где постоји све више политичких партија које се противе таквом наступу Алијансе.
„Алијанса ни на који начин не чува нашу земљу. Словачка ни са једном државом није у сукобу, док чланство у НАТО-у увлачи Братиславу у вештачко стварање конфликта са Русијом. Зато је врло могуће да у наредних 10 година Словачка изађе из НАТО-а“, изјавио је бивши премијер те земље Јан Чарногурски.
Држава попут Словачке свакако да трпи штету од последица агресивне политике НАТО-а према Русији, а и на Блиском Истоку, констатује за Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе.
Негативне последице су и економске и политичке, указује Митић и примећује да док НАТО служи да потпаљује тензије у Источној Европи и као потпора за сукобе на Блиском истоку, та организација се врло лукаво ограђује од капацитета за санирање последица кад су у питању реалне претње попут међународног тероризма, мигрантске кризе или сепаратизма.
Ујка Сем неће дозволити да га ошамаре
„НАТО може да бомбардује Србију да би отео Косово или да помаже распарчавање Либије да би отео нафтна поља, али нема директан одговор на последице те политике. На бомбе у Паризу, на мигрантске колоне у Берлину или на последице косовског преседана у Каталонији. Дакле, аргументација Чарногурског за излазак Словачке из НАТО-а је потпуно тачна. Међутим, поставља се питање слободе избора изласка из НАТО-а кад једном уђете у ту организацију. НАТО је организација коју је Вашингтон и створио да би остварио војнополитичку доминацију у Европи“, напомиње Митић.
Излазак из НАТО-а би представљао шамар легитимитету не само НАТО-a, већ пре свега САД, због тога нема никакве сумње, резонује Митић, да би САД учиниле све да спрече такав сценарио.
„Са друге стране, чињеница је да мека моћ Алијансе опада. Томе доприноси и све веће незадовољство појединих чланица, попут Турске, које теже војној сарадњи на некој другој страни, али и све веће неслагање чланица попут Мађарске и Грчке, које су незадовољне политиком која се спроводи пре свега према Русији“, сугерише Митић.
Имамо пример Црне Горе, додаје он, која је на силу увучена у НАТО, упркос јавном противљењу већине становништва и то је најбољи доказ колико је Вашингтону стало да одржи војну контролу над Европом. Срећом, сматра Митић, грађани Србије и Републике Српске су на време препознали да су у њиховом интересу војна неутралност и одбацивање удице у виду даљих европских интеграција.
„НАТО није вечан, ниједна људска организација није вечна, ми нисмо вечни. Наравно, једног дана ће и НАТО-у доћи крај, али у овом тренутку НАТО је изузетно јака, чврста организација која је дубоко прожета и са америчким интересима, са једне стране, али са друге стране и са интересима ЕУ, односно њених великих сила“, тврди за Спутњик војни коментатор Александар Радић.
Ако негде шкрипи, у Турској шкрипи
Због тога је сад на нивоу политичке фантастике или дневно-политичке, помало неодговорне провокације, прецизира Радић, кад се појави неко ко је некад био у политици Словачке и каже: „Па могли бисмо да изађемо из НАТО-а“, јер је овог тренутка потпуно јасно да је Словачка чврсто интегрисана у структуре НАТО-а и ЕУ и то је један, у овом тренутку, нераскидиви пакет.
„Шта ће се дешавати кад посматрамо развој прилика на неке дуже временске периоде, то је историја, има свој ток, вероватно ће прилике бити другачије. Причати сада да нека земља од ових чланица, које су уједно и чланице ЕУ и НАТО-а, оде из тог пакета, није реалистично“, подвлачи Радић.
Ако тражимо где је пукотина у НАТО-у, сугерише тај војни коментатор, у овом тренутку је то пре свега Турска.
„Земља која има изузетно бројну, снажну војску, води сопствену политику и која је показала, већ од оног тренутка кад су испалили ракете са ловца Ф 16 на руски фронтовски бомбардер ’Сухој 24‘, да они не желе да воде заједничку политику, они воде своју политику. Штите своје интересе“, истиче Радић.
Хипотетички, ако је у НАТО могућ неки еквивалент одласка Велике Британије из ЕУ, онда би према Радићевом мишљењу пре свега требало да обратимо пажњу на то што се дешава на јужном крилу.
„У овом тренутку архитектуре НАТО-а на простору континенталне Европе и у оним земљама које излазе на Атлантски океан чврсто су унутар евроатлантских интеграција“, јасан је Радић.
Прича о европској војсци је идеја која би требало да доведе до консолидације ЕУ, додаје Радић, и стварања једне нове форме организације са елементима државе, али је у овом тренутку то још магловит пројекат, јер су се почетни покушаји са преузимањем дела одговорности на европске борбене групе и успостављање европских мисија показали само као пуко дуплирање капацитета у оквиру НАТО-а.
„Физички, тим снагама руководе из исте зграде одакле се издају наређења снагама НАТО-а. Критичари НАТО-а често говоре о могућности развоја европске војске као алтернативе. Можда и дође до таквог развоја, али у овом тренутку још нема назнака како би пројекат европске војске могао да се претвори у једну чврсту организацију“, каже Радић.
Можда некад, али за 10 година никако
Водеће силе Европе, пре свега Немачка и Француска, које су заинтересоване за пројекат те европске војске наглашавају да он не искључује НАТО за сад, па Радић предвиђа да и у том контексту краткорочно гледано имамо једноставну политичку поделу на простору Европе на НАТО и остале.
„Стварање европске војске у пројектима оних који стоје иза тога се не види као нека алтернатива НАТО-у, већ као нека врста допуне Алијансе. Међутим, чињеница је да се стварање неке европске војске не може у овом тренутку посматрати као неки први корак ка неком разграђивању НАТО-а, односно распарчавању или изласку неке поједине државе-чланице“, наглашава Александар Митић из Центра за стратешке студије.
Пре би се могло говорити о томе да НАТО, јединство НАТО-а и будућност те алијансе не угрожавају само проблеми о којима смо говорили, констатује Митић, већ и незадовољство појединих чланица и све већи скептицизам према политици коју воде естаблишменти у већини држава не само Источне Европе, већ као што можемо да видимо и Централне и Западне Европе где постоји све више политичких партија које се противе таквом наступу НАТО-а.
„Уколико погледамо изборе у Француској пре неколико месеци, на тим изборима је практично 40-50 одсто бирача гласало за партије које се залажу за излазак Француске из НАТО-а. Имамо сличан положај у многим другим државама Централне и Источне Европе и чињеница је да је то један тренд који ће се сасвим сигурно наставити“, сматра Митић.
Са друге стране, резонује Митић, не можемо у овом тренутку да предвидимо нити се чини да је изгледно у наредном периоду, а нарочито у неких наредних 10 година, да видимо нешто што је било слично ’брегзиту‘ управо због потпуно другачијег функционисања НАТО-а, другачије мисије НАТО-а у односу на ЕУ и чињенице да у случају НАТО-а имамо једну државу, а то су САД, која је апсолутни шеф и контролор онога што се дешава у тој организацији.
Спутњик