Јачање америчког притиска на Србију део је ширег глобалног сучељавања Москве и Вашингтона, кажу саговорници Спутњика поводом изјава Хојта Брајана Јиа, који је јавно упутио критике на рачун блиских односа Београда и Москве.
Георгиј Фјодоров, председник московског Центра за друштвена и политичка истраживања, оценио је да САД преносе тежиште геополитичког сукоба са Русијом на Балкан, јер им је јасно да ни сиријски ни украјински проблем неће бити решени у догледној будућности.
„Може се рећи да се, у неком смислу, ради о ’замрзнутим конфликтима‘, поготово када је реч о Украјини. Што се тиче Балкана, то је ’слаба тачка‘ за Вашингтон, и зато Америка жели да ојача свој утицај у региону. САД су већ увукле Црну Гору у НАТО, а сада је на реду Србија“, каже Фјодоров.
Он упозорава и да је подужи списак осталих фронтова у свету на којима су Сједињене Државе и Русија „укрстили копља“.
„Пре свега мислим на Далеки Исток, Корејско полуострво, али и целу Каспијску регију — велики економски, енергетски и геополитички чвор, који укључује руски Кавказ, Грузију, Азербејџан… Наравно, ту је и Иран. Осим тога, у последњих неколико година изузетно је порастао значај Арктика и он постепено постаје арена руског сукоба са САД. То се не догађа само због залиха енергената, већ пре свега због безбедносног значаја тог региона. Морам да поменем и Латинску Америку, традиционално упориште левичарских идеја, пре свих је то Венецуела, али ту је и Бразил, земља која је чланица БРИКС-а“, каже Фјодоров.
Политиколог Александар Павић у разговору за Спутњик оцењује да Ји такву изјаву, баш у овом тренутку, није дао случајно.
„Победом Доналда Трампа у Америци је угрожен пројекат униполарног света и сузбијања Русије у неприродан оквир небитне државе“, каже Павић и додаје да су тај пројекат до сада спроводили утицајни кругови у претходној америчкој администрацији.
„Русија је сама изашла из таквог оквира још у време обраћања Путина на Минхенској конференцији о безбедности 2007. године. Од тад је полако кренуло све више негативних тонова из западних престоница — на првом месту из Вашингтона и Лондона, а после тога и из Берлина и Брисела. Све се додатно запртило после пуча који је практично Запад спровео у Кијеву, а одговор Русије је био да једноставно врати Крим тамо где припада. Сада једноставно та цела глобалистичка конструкција, ти центри моћи, оно што се сада већ стандардно назива ’дубока држава‘, они једноставно на све начине покушавају да подигну тензије“, наглашава Павић.
Ти кругови, додаје наш саговорник, схватају да Русија више не прихвата да буде оно што је била деведесетих година прошлог века и сада је једини начин одбране од тог поретка, који је успостављен у добу после пада Берлинског зида, да се направе нове поделе у Европи по неком хладноратовском принципу, што захтева стварање вештачких тензија. Он подсећа да такве иницијативе никада не стижу из Москве, већ увек из западних престоница, које предводи Вашингтон.
„Једноставно је — што је Русија јача, то су тонови хистеричнији. Заоштравање тензија је за њих једини начин да остану релевантни и колико-толико управљају процесима и кризама које сами стварају, а поготово због тог момента Трампа и Стива Бенона, који су унутар Америке организовали снаге које се противе естаблишменту, ’дубокој држави‘. Србија се нашла опет на првој линији ватре и, као својеврсна ’рупа на ћилиму‘ на НАТО мапи Европе, сада је изложена великим притисцима“, наглашава Павић.
На питање Спутњика да ли Вашингтон вршењем притиска на Балкану покушава да некако надокнади губитак који има на другим фронтовима, као што су Сирија, Блиски исток и Украјина, као и свест о војној надмоћи Русије на њеној западној граници, и зато „показује мишиће“, Павић каже да ће Вашингтон увек и свуда покушавати да направи неки нови искорак.
„Као сваки агресор, они увек притискају тамо где сматрају да је најслабије и где им је најлакше да остваре неки добитак. Налетели су ’на тврдо‘ у Сирији и у Украјини, и једноставно је Балкан сад најповољније место да изврше притисак, поготово што овде још нису ’завршили посао‘. То јесте нека врста компензације, јер су њима увек потребне победе и у том смислу не могу да се помире са тим да сада имају серију пораза. Притискају по целом свету, неће да се одрекну те глобалне моћи и принципа да је практично цела земаљска кугла сфера америчког утицаја, а нека места су погоднија за агресију или агресивно деловање од других. Србија је погодна из више разлога — ако могу да остваре победу овде, то може да им помогне да збију редове, да мало поврате ауторитет. Ако нису у експанзији, онда слабе — то је логика агресивне империје. Док год је такав однос снага и док год такве снаге воде политику у Вашингтону, тако ће да буде“, каже Павић.
Наш саговорник додаје и да ће, што дуже Србија буде истрајавала у свом ставу, Вашингтон и Запад постајати све слабији и имати мање могућности да хомогенизују остатак Европе и створе јак фронт против Русије.
„Не само што је Русија сваким даном све јача, већ је истовремено и стање у Вашингтону и Америци све нестабилније. Све је извеснија и нова економска криза, због лажног новца који се већ скоро деценију вештачки ’упумпава‘ у западне привреде. Једноставно, процес је стигао до кулминације и сада је Србија најпре на удару. А заправо, циљ је Русија. До овога је морало да дође. Нико не треба да буде изненађен. Све је ишло у том правцу“, каже Александар Павић на крају разговора за Спутњик.
Спутњик