Главна тема последњих дана у Србији била је посета Брајана Хојт Јиа, заменика помоћника шефа Стејт Департмента. Функција заиста достојна пријема код шефа државе и централнe пажњe у водећим медијима Србије.
Пише: Игор Дамјановић
Дотични дипломата одавно мешетари Балканом. У време НАТО агресије, Брајан Хојт Ји био је шеф кабинета генералног секретара НАТО Хавијера Солане. Три године касније у Подгорици отвара амерички конзулат, на чијем челу остаје до расписивања референдума почетком 2006. године. Током мандата у Црној Гори практично координише латентним процесом разградње заједничке државе.
У време пролећне политичке кризе у Македонији Хојт Ји је био главни медијатор. Управо он наводи премијера Николу Груевског да се повуче и одустане од инсистирања на Охридском споразуму, који је предвиђао да најјаче партије македонског и албанског народа конституишу владу. Након инсталирања потпуно марионетске власти у Скопљу концетрише се на Србију.
Оно што смо у штампи могли прочитати о Хојт Јиевој прекјучершњој посети, упућује да је она имала карактер бруталног, понижавајућег ултиматума. Између осталог, амерички дипломата је тражио да се ухапсе одговорни за ликвидацију браће Битићи, америчких држављана војника ОВК-а. Замислите, земља која је убила хиљаде наших цивила, која је по територији Србије и Црне Горе расула тоне осиромшеног уранијума, захтева да казнимо одговорне за ликвидацију тројице њихових држављана, који су на нашу територију дошли да се баве тероризмом.
Ништа мање лицемеран није ни други захтев, да се процесуирају одговорни за случај паљења америчке амбасаде у Београду 2008. године. Земља која је на нашој територији бомбардовала Амбасаду НР Кине, тамо убила троје кинеских држављана, а неколико десетина ранила, ултимативно тражи да хитно приведемо правди одговорне функционере наше полиције који нису одлучније реаговали у обезбеђењу америчке амбасаде у фебруару 2008. године. Приликом паљења америчке амбасаде није страдао ниједан амерички грађанин.
Када овим захтевима додамо још признање Косова и увођење санкција Русији, намећу се два питања: да ли је ултиматум последица Хојт Јиевог лудила, односно да ли је заиста могуће да креатори спољне политике САД оволико потцењују Србе? С обзиром да је Хојт Ји и даље на свом положају, да се Стејт није оградио од његовог прекјучерашњег испада и упутио извињење Србији, онда је вероватно у питању ово друго.
Ултиматум Хојт Јиа по много чему је раван чувеном аустроугарском Јулском ултиматуму из 1914. године. Истна не прете нам сада ратом већ „само“ формалним и неформалним санкцијама. Од стране тадашњег британског министра иностраних послова Едварда Греја, аустроугарски ултиматум оцењен је као „најтежи ултиматум који је од стране једне државе упућен другој држави.„ Хојт Јиев ултиматум међутим у појединим ставкама је чак још више омаловажавајући и потцењујући од аустроугарског од пре једног века.
Пред председником Вучићем, који је преузео на себе обавезу да одговори на Хојт Јиев ултиматум, историјска је одговорност. Није лако одбити Америку. То је не само најмоћнија, већ и најподлија сила данашњице. Спремни су буквално на све, од подривања унутрашњег поретка земље кроз организовање државних удара и обојених револуција, провоцирања побуне националних и верских мањина, па до директне војне агресије. Некада комбинују све ово заједно, што је био случај са акцијом против наше земље крајем прошлог века.
За директну војну агресију против Србије Американци више немају капацитета. Међутим, Америкаци су спремни на све остале гадости, борбена готовост армије НВО плаћеника, медија, контролисане опозиције и министара у Влади Србије је подигнута на највиши ниво. Уколико Вучић стисне петљу и државнички одговори на Хојтијев ултиматум, пред нама су зној и сузе, вероватно овога пута без крви.