НАТО намерава да створи још две нове војне формације за случај сукоба са Русијом. Нове структуре, како пишу амерички медији, бавиће се заштитом морске руте САД—Европа, као и логистиком „натовских“ снага у Европи. Одлука о томе могла би бити донета већ у новембру на састанку министара одбране земаља чланица НАТО-а.
Растуће тензије у односима са Москвом навеле су чланице НАТО-а да поново сагледају могућности брзог премештања војних снага у зоне потенцијалног конфликта, пишу амерички медији. А те мере, како се наводи, предузимају се у случају евентуалног сукоба са Русијом.
Претпоставља се да ће у сфери одговорности нових формација бити организација пребацивања људства и војне опреме у Европи, а поред тога, нове структуре ће се бавити и заштитом морских путева у Европи, конкретно у Атланском океану и Северном леденом океану.
Многи војни експерти у формирању нове натовске команде за заштиту морских путева виде део плана за будуће пребацивање трупа и тешког наоружања из САД у Европу.
Експерти кажу да Алијанса данас има озбиљне логистичке проблеме на европском континенту, а немачки „Шпигл“ је недавно објавио тајни документ у коме се наводе све слабости Савеза. Тај документ открива и да се НАТО не би могао обранити у случају напада из Русије.
У том извештају се наводи да је од завршетка Хладног рата Савез „атрофирао“, а да је функционалност логистичке инфраструктуре НАТО-а ограничена.
Проблем НАТО-у не ствара само бирократија 29 земаља-чланица која би знатно успорила процес колективне одбране земаља, већ и структурне слабости Савеза.
Алијанси недостају и ствари као што су приколице за тенкове, вагони за тешку опрему и модерни мостови преко којих може да пређе борбени тенк „Леопард 2“, тежак више од 60 тона.
„Која је корист од најскупљих оружаних система ако не могу бити транспортовани и пребачени тамо где су најпотребнији?“, стоји у извештају.
Чак и проширење снага НАТО-а за брзо реаговање, наводи се у документу, није успело да омогући да оне делују брзо и ако треба одрживо.
НАТО је та писања оповргао. Портпаролка Алијансе Оанe Лунгеску је рекла да су снаге Алијансе сада „најспремније и најспособније него икад пре ових денценија“.
Међутим, војни експерти тврде да се Алијанса суочава са озбиљним логистичким проблемима у Европи. Конкретно, због бирократије на границама војни терет касни на одредишта, а НАТО би због тога могао имати озбиљних потешкоћа у случају војног сукоба на европском континенту.
Отуда се и појавила идеја о стварању „војног шенгена“, који подразумева слободно пребацивање снага НАТО-а по земљама целог блока.
О томе је говорио и командант америчке војске у Европи, генерал-пуковник Бен Хоџиз, који је рекао да би приликом транспорта оружја и војног терета преко граница европских земаља требало да на снази буду посебна правила која би омогућила брже пребацивање снага НАТО-а.
„Снаге Алијансе морају да се крећу и пребацују једнако брзо или још брже од Оружаних снага Русије, како би потенцијал ’обуздавања‘ био ефикасан“, рекао је он.
Аналитичари се слажу да је данас приоритетни задатак НАТО-а обнављање инфраструктуре која се готово распала након завршетка Хладног рата. То се односи и на аеродроме, луке, железничке станице и пруге, складишта муниције…
Током Хладног рата, Алијанса је имала прилично функционалан систем, али је он временом пропао и застарео.
Данас НАТО покушава да изгради нови побољшани систем. Током Хладног рата, амерички контингент у Европи је достизао бројку од 300.000 људи. Данас се спомиње цифра од око 60-70 хиљада људи у условима константне ротације.
Према мишљењу експерата, све ово што се сада дешава указује на то да САД припремају инфраструктуру у земљама Источне Европе и балтичким земљама ради размештања трупа и до 150 хиљада људи.
Руске власти пажљиво прате ширење НАТО-а на истоку Европе, а званичници кажу и да је Русија спремна да реагује ако се та експанзија настави и постане озбиљна претња руској националној безбедности и целовитости.
„НАТО стално отворено демонстрира силу, користећи такозвану тактику ’застрашивања‘, провоцирајући трку у наоружању. Намера да створи две нове јединице се уклапа у ту тактику… Али, ми смо у кораку са ситуацијом и помно је пратимо. Ако будемо проценили да је оно што раде САД и њихови сателити опасно за нас, Русија ће реаговати муњевито и реципрочно“, поручио је шеф комитета Савета федерације за одбрану и безбедност, бивши командант Ваздушно-космичких снага Русије Виктор Бондарев.
Он је назвао „апсурдним и смешним“ објашњења САД којима правдају ширење свог војног присуства у Европи.
„Русија неће прва започети конфликт, то не долази у обзир. Вишевековна руска историја потврђује да ми улазимо у сукоб само када нас нападну, али ако до тога дође одговоримо муњевито“, нагласио је Бондарев.
Спутњик