Мало острво Повеља, веома бурне и језиве историје, смештено између Венеције и Лида у Венецијанској лагуни, већ деценијама привлачи пажњуловаца на духове и сличне паранормалне појаве, а занимљиво је и свима онима јаког желуца и интересовањем за занемарене крајеве света.
Остврце је некада било дом за више од 160 хиљада заражених људи, који су остављени и осуђени да чекакају смрт на изолованом парчету тла. Толико је дуго служило као карантин да постоје бројне гласине како преко 50 посто тла чине људски остаци – а оне су доказане недавно.
Наиме, археолози су тамо открили масовну гробницу колосалних пропорција на оближњим острвима Лазарето Векио и Лазарето Нуово. У њој су пронађени остаци људских жртава заражених кугом.
Сама Повеља се први пут спомиње у хроникама 421., кад су људи из Падове и Естеа на њему пронашли уточиште пред варварским инвазијама.
У 9. веку, је популација почела да расте, као и његова важност. Кад је 1379. Венецију напала флота Ђенове, људи с острава су пресељени на Ђудеку, а острво је осталоненасељено. Дужд га је 1527. понудио аскетском католичком реду Камалдолијанаца, но они су га одбили.
Од 1645. па надаље венецијанска влада је саградила пет осмоугаоних утврда за заштиту и контролу улаза у лагуну, а октогон на Повељи је један од њих четири који постоји и данас.
Острво је 1776. дошло под јурисдикцију Канцеларије за јавно здравство (Magistrato alla Sanita) те је постао контролна тачка за све људе и робу која долази и одлази из Венеције бродом. Било је неколико случајева куге на два брода 1793., па је од тада острво претворено у карантон за оболеле од куге, односно у привремену изолацијску станицу за болесне. Та улога је постала стална 1805. с прогласом Наполеона Бонапарте, а болница је затворена 1814.
Острво је за карантин поново у функцији у 20. веку, но 1922. постојеће зграде су претворене у азил за ментално болесне и оне којима је потребна дугорочна нега.
Постоје бројне гласине како су се тамо обављали експерименти лоботомијом на пацијентима.
Лекара који их је обављао касније су наводно прогонили духови пацијената чије је животе уништио, а постоје записи о томе како је починио самоубиство бацивши се с болничког торња.
Болница је напокон затворена 1968, а острво потпуно напуштено.
Oстрво је неколико пута било истраживано у емисијама које се баве паранормалним појавама, а постало је и радња мрачног пољског романа под именом „Јеси ли жив“ у којима девојчица и дечак оболели од куге покушавају да побегну са њега.
Новости