У подгоричком Вишем суду јуче је сведочио Саша Синђелић, сведок-сарадник Тужилаштва. Он је одговорао на питања тужилаштва. Синђелић је и јуче остао при тврдњи да је све радио по инструкцијама Едуарда Шишмакова/Широкова.
Специјални тужилац Саша Чађеновић упитао га је шта је Еди рекао да ће се догодити ако побиједили или изгуби ДФ.
„У случају победе формираће владу и покренути хапшења људи из политичког и полиције, судства, комплетну смену, јер је то све криминални режим, те да ће они направити нови систем који би могао да функционише,“казао је Синђелић и додао:
„Мени Еди није дао посебан списак, али ми је на руском говорио шта све један специјалац треба да има. Ради се о специјалним комбинезонима који не би имали обележја полиције Црне Горе, тражио је да се шију униформе обичне полиције за које сам ја рекао да немам времена.
Он је међутим истакао да не зна како изгледа униформа „обичног полицајца“ јер није био у Црној Гори од 2001. године.
Појаснио је да под техничком опремом подразумијевао наочаре, гас маске са којима може да се прича и специјалне ранце са пијаћим системом.
„Тражене су лисице, рукавице, фантомке, боксеви, металне палице и шипке које се развлаче, сузавци, електро-шокови, праћке за демонстранте са челичним куглама да би могли да лупају стакла на зградама,“ казао је свједок-сарадник.
Синђелић каже да су тражене и напртњаче у којима би био бензин.
„Еди ми је тражио и много више, али ја нисам успео да набавим панцире, али ми је Еди касније рекао да је успио да их набави. То је опрема која може легално да се купи, јер када се празне магацини она се, нова или половна, даје у Арми-шопове да би се продала. То је била опрема коју користе британски САС специјалци. Требало је да изгледају као црногорски САЈ,“ казао је свједок-сарадник и додао:
„Еди је био прецизан када је говорио о опреми за специјални тим, а што се тиче остале опреме говорио је да треба набавити што више. Лисице су стабилизоване, нису обичне, такве су да не могу да обрну руке, и биле су намењене за специјалне јединице. Казао ми је да купујем те стране, а не наше. Оне су биле намењене за хапшење званичника који се хапсе међу првима. Буквално, они који не би сарађивали.“
На питање СДТ Чађеновића за шта је требало да се користи бодљикава жица, Синђелић наводи да мисли да би требало да се користи приликом освајања зграда и полицијских станица, „док не дође појачање“.
„Колико сам ја схватио, цела Црна Гора је требало да устане“.
Он је истакао да је специјалан тим имао посебан начин комуникације, а да су мотороле биле намијењене за комуникацију са обичним људима из Србије који су требало да подрже демонстранте.
На питање тужилаштва, да ли је Еди помињао НАТО на сусретима у Москви, Синђелић је казао да наравно да јесте и да је због тога и он пристао да буде дио тог плана. „Ако узму Црну Гору, узеће после и Србију“, цитирао је Синђелић Едија.
Едијево име на Скајпу је Edward Wariat
Синђелић је изјавио да у рађене полиграфске провјере како би се провјерио као личност те да ли је повезан са страним или домаћим службама и званичницима, да ли би их издао и украо новац.
„Не знам како је Еди дошао у Србију и где је тамо боравио, видео сам само једног човека који је био са њим. То је било пар дана након мог повратка из Москве. Тог дана сам контактирао Мирка Велимировића.
Синђелић наводи да је Едију вратио мали телефон када су се посљедњи пут видјели и да му је рекао да путује, а за специјални телефон му је рекао да могу слободно да комуницирају јер има апликацију. Еди је тада, како тврди Синђелић, казао да се акција обуставља.
„Еди је од мене тражио да његов број уписујем под именом ‘такси за хотел’, јер не жели да његово име буде по телефонима,“ навео је Синђелић и додао: „није ми се представио пуним именом и презименом, сви су га звали Еди.
Приликом првог сусрета представио се као Едуард или Едгард, али је одмах онда рекао Еди. На Скајпу му је име било Edward Wariat.
Синђелић је казао да је приликом предаје српској Безбједносно-информативној агенцији предао 125.500 хиљада евра, од чега је дио био новац који му је Еди дао, а дио његов новац.
Он је описао специјални телефон и казао да се ради о телефону марке „Леново“ и да су позади били означени са бројевима. Додао је да се ради о touchscreen телефонима и да су сви телефони били исти. Наводи да је његов телефон био означен са бројем девет, а да су испод њега био дугачак број са четворкама.
Име Никола ми је помињао Братислав Дикић, али ја ту особу не познајем,“ испричао је Синђелић и наставио:
„Дикић ми је, док је био у Црној Гори слао и слике преко фејсбука. Али ја му никада нисам рекао да ми шаље ишта тог типа. Ја нисам сигуран који је дан био у питању, да ли је пред хапшење или дан раније, нисам сигуран.“
Познајем Почучу, Јовановића, Јелића и Дачевића
Синђелић је пред Вишим судом казао да познаје Почучу годинама и да се срео са њим само једном 2015. године у Москви.
„Били смо пријатељи годинама на фејсбуку, ја поштујем то што он ради, то је један поштен човек,“ казао је свједок-сарадник и додаје: „На том сусрету је био неки Влада Станић и Венцислав за ког сам схватио да је био у гостима код Почуче, те још један човек из неке српске организације, а који се бавио хуманитарним радом.
Синђелић каже да познаје Милету Јелића и да су се знали такође преко фејсбука, а онда сретали на Равној гори годинама.
„То је један људина човек, Србин из Црне Горе,“ тврди Синђелић и додаје да познаје и Милику Чека Дачевића са који се сусретао у кафани:
„То је човек један беспослени, трачари као нека баба ту и ако му нешто плати да попије. Ја сам био чак и код њега у стану једном.“
Ристић ми је помињао сукобе, пуцњаву и могућност убиства Мила Ђукановића
На питање тужилаштва да прецизира шта је Немања Ристић говорио, Синђелић је одговорио:
„Ристић ми је помињао сукобе, пуцњаву, специјалце у Црној Гори и могућност убиства Мила Ђукановићу.
Ја њему нисам баш ни веровао, помињао је агенте, каже ‘пуна Црна Гора агената’. Није ми било јасно одакле њему та сазнања. Говорио је да је у контакту са Црном Гором и да је тим Заветника већ ту и још неке организације.
Ристић ми је рекао да је то што ја радим беспотребно.“
На питање СДТ Саше Чађеновића да се изјасни о свом здравственом стању он је рекао да нема крупних здравствених проблема и да их никада није ни имао, те да га чека операција вилице коју је одложио због суђења.
Тужилац Саша Чађеновић је затражио од суда да ли може да покаже Синђелићу фотографије са сајта Sky news које су, како каже, битне за процес.
Након паузе суд је одбио предлог бранилаца да се Милану Душићу и Србољубу Ђорђевићу и поред гаранција Митрополије црногорско-приморске, дозволи да се бране слободе или да се мјера притвора замијени другом мјером, тј. да они за вријеме суђења буду смјештени у манастиру Острог.
ИНС4