Југославија је „изграђена“ на тези о српској кривици, а Милошевић је после судара са народом на Косову пољу 1987.покушавао да ту државу очува на темељима српске равноправности са осталим народима – рекао је у петак увече историчар Милован Балабан, на трибини „Стамболић и Милошевић – две парадигме виђења српског питања“ у Културном центру Новог Сада.
Балабан је најпре подсетио да је српско национално питање отворено почетком 19. века устанцима против Османлијског царства, али је почетком 20. века, а нарочито са стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније државе Југославије.„утопљено“ у југословенску идеју, што је само допринело његовом компликовању.
– Када се у том контексту сагледа српско питање, видимо да је против те слободе, кроз идеологије током два века, увек био исти стереотип у који су најдрастичније упали српски комунисти, заснивајући Југославију на српској кривици и запечативши то Уставом из 1974. године – рекао је Балабан.
У то време, додао је Балабан, два човека Србије, тада федеративне републике у овиру СФРЈ, били су Иван Стамболић, који је напредовао и за собом „повукао“ и Слободана Милошевића. Различито виђење проблема, пре свега Срба на Косову и Метохији, резултираће диференцијацијом и све већим разилажењем два пријатеља, али и два крила у оквиру јединственог Савеза комуниста Србије.
– Милошевић је био одлучан, боравио је једно време у Америци и течно говорио енглески језик, што је тада била реткост и није био много оптерећен идеологијом.- казао је Балабан.- Почео је да окупља екипу људи око себе и да врши утицај на медије, што говори да је био много модернији од својих савременика у политици.
Стамболић је одржао на Космету говор у којем је поручио тамошњим људима да не наседају на провокације српских националиста. Гору поруку, сматра Балабан, није могао да им упути, јер су наши људи били заиста у великом проблему. Тако је Стамболић пропустио прилику да добије подршку косметских Срба.
У априлу 1987. године, Стамболић је послао на Космет Милошевића да се упозна са ситуацијом. Он је слушао Србе целу ноћ и тај Милошевићев говор сутрадан на Косову пољу био је кључни догађај, јер његова порука Србима била је да не напуштају своја огњишта („Нико не сме да вас бије!“).
– После тога, сви из Стамболићевог окружења рекли су да Милошевић више није био исти човек. Променио га је сусрет са народом. Он више не говори о српској кривици, почиње да спроводи своју политику бескрупулозно, склања све око себе, најпре свог ментора Стамболића на чувеној Осмој седници – рекао је Балабан.
По виђењу овог новосадског историчара, Милошевић је покушавао да парадигму, коју је применио у српском политичком животу, примени и на југословенском политичком плану.Али, титоистичка Југославија постојала је на основи „српске кривице“, а он је покушавао да је изгради на српској равноправности.
– Тај Милошевићев модел за очување СФРЈ, од стране свих осталих република, виђен је као модел за растурање те државе што се и догодило 90-их година прошлог века.– закључио је Балабан.
Извор: Новости