Ријечки научник Борис Подобник тврди да је Хрватска од друге најуспешније посткомунистичке земље за 25 година успела да постане друга најнеуспешнија, након Бугарске. Према његовим предвиђањима, ако се тренд не заустави, може се очекивати да би ускоро могли да је задесе грчки сценарио и туђа власт.
Професор Подобник каже да је Хрватска по много чему слична Грчкој.
„Нису хтели да се мењају, па је пропаст ипак дошла јер ако се константно задужујете, једном мора да дође и време наплате. Ако Запад није имао милости према Грчкој, колевци цивилизације, само наивни могу да мисле да би према Хрватској био милосрднији. Недавно сам боравио у Грчкој. Средњошколски наставник јавног сектора рекао ми је да му је плата пре 10 година била око 1.500 евра, а данас је око 900. Јасно је да су они протестовали, али кад је Меркелова заврнула финансијску славину, држава више није била у стању да осигура високе плате гарантоване колективним уговорима, па је дошло до драстичних резова.“
Професор Подобник каже да у данашњој Европи побеђују оне земље које се брже мењају и прилагођавају.
„Управо је та брзина промена нешто што наши политичари често не уважавају. А суштина брзине промена је једноставна — ако се ми развијамо два одсто годишње, а наша конкуренција, рецимо Србија, три одсто, ми назадујемо наспрам Србије“, каже Подобник.
Поставља се питање да ли је пропаст Хрватске у интересу држава ЕУ, које и саме имају компаније и банке у Хрватској.
„Зар није жеља сваке фирме да има монополску позицију на тржишту? Управо због те природне жеље да се заузме монополски положај, тржиште се регулише на начин да спречава монопол. Проблем је што нико не спречава монополску позицију на нивоу држава. А чињеница је да је Немачка нешто ’једнакија‘ од осталих у ЕУ, баш као што је то Америка на нивоу света. А ако монопол на нивоу држава није забрањен, природна је тежња највећих да заузму ту позицију“, каже Подобник.
Он скреће пажњу и на негативне демографске трендове у Хрватској.
„Једна од последица дуготрајне кризе и неспровођења реформи, имеђу осталог је и исељавање нашег становништва чије ћемо последице осетити у блиској будућности. Занимљиво је да је испитивање коефицијента интелигенције по земљама ЕУ показало да је у Хрватској просечни коефицијент интелигенције око 90, док је у Словенији мало испод 100, а у нордијским земљама нешто изнад 100. Ако претпоставимо да би све нације требало да буду подједнако интелигентне да исељавања нема, очигледно је шта нам ове бројке говоре. Не само да људи одлазе због корупције и неефикасности државе, него статистички гледано интелигентнији и способнији одлазе у већим бројевима него они мање интелигентни. А како је такође логично да више одлазе они склонији предузетништву него канцеларијски паразити, то све заједно, нажалост, не оставља простор за превелики оптимизам. Треба ли уопште говорити да што више одлазе они са већим коефицијентом интелигенције то значи да Хрватска има мање кандидата за послове у подручју нових технологија. Што нам таквих више одлази, то смо ближе Африци, а све даље од рецимо Сингапура“, напомиње Подобник.
Спутник