Кина има за циљ рушење америчког долара као валуте за тржиште нафте, а што би могло имати далекосежне последице.
Од седамдесетих година прошлог века, трговина нафтом је готово у потпуности вршена у америчким доларима, чак и када купци и произвођачи нису амерички. Утицај нафтне трговине изражене у доларима је огромна. Пошто је нафта процењена у доларима, постоји велика потражња за доларима, која даје САД-у економску и стратешку моћ.
Пекинг се нада да ће потиснути долар стављањем фјучерса на тржиште у сопственој валути, јуану. У том смислу, извештаји указују на то да ће Кина у наредним месецима представити нафтне цене у јуану.
За Кину постоји велики број разлога за овај корак. Нафтно тржиште фјучерса базирано на јуану стимулише потражњу за кинеском валутом, за коју Кина верује да ће јој дати стратешки утицај. Тај новац ће вероватно поново бити убачен у кинеску економију. САД су могле да покрећу огромне буџетске дефиците, позајмљујући новац по изузетно ниским стопама због потражње за својом валутом. Петродолари се константно враћају назад у америчку економију, стварајући инвестиције и економски раст који се иначе, можда не би ни десио. Долар је такође дуго био један од главних валута за инвеститоре широм света.
Кина се нада да ће такође успети са оваквом динамиком. Као највећи увозник нафте на свету, постоји велика логика у томе да уговори о продаји нафте буду у јуанима.
Али неће бити лако избацити долар. План је да се на Шангајској међународној енергетској берзи покрену уговори за фјучерсе у јуанима, али постоје препреке у уверавању великих произвођача нафте и потрошача за кориштење јуана. Без неких великих земаља које учествују, попут рецимо, Саудијске Арабије или Русије, тешко је створити тржиште које је довољно велико и ликвидно да би се остварио овај план.
Штавише, због тога што је јуан везан за долар и прилагођава се свакодневно – главни инвеститори ће бити опрезни у трговини у кинеској валути.
„Моја највећа резерва је улога кинеске владе, потенцијалне државне интервенције и фаворизовање кинеских компанија“, рекао је Џон Дрискол, директор „ЈТД Енерџи Сервисис“.
Многи сматрају да је кључ успеха учествовање земље као што је Саудијска Арабија. Саудијска Арабија је један од највећих произвођача нафте у свету и продаје више од милион барела нафте дневно у Кину. Русија је и даље главни добављач у Кини, која је у септембру извезла 1.545 mb/d, а заправо Русија узима удео тржишта Саудијске Арабије у Кини. Ако Ријад жели да избегне губљење тржишта, могуће је да ће се морати сагласити са продајом у јуану. Недавни извештаји о томе да велике кинеске нафтне компаније у државном власништву разматрају директну куповину пет процената „Саудијског Арамка“, потез је који треба посматрати у том контексту.
„Верујем да ће цене нафте у јуану доћи, чим се Саудијци одлуче да је прихвате, јер ће их Кинези присилити да то учине, а остатак тржишта нафте ће се кретати заједно с њима“, рекао је Карл Вајнберг, главни економиста „Хај фреквенси економикса“.
У том тренутку ствари би заиста почеле да се мењају, а долар би изгубио свој неприкосновени статус. Неки сматрају да је то мало вероватно, с обзиром на то да ће Саудијска Арабија вероватно бити упозната са контрамерама из САД. Али то би био тежак избор за Ријад – изгубити кинеско тржиште или изазвати беснило Вашингтона.
Можда се то неће деси одмах, али постављање цена нафте у јуанима на берзи у Шангају може означити почетак краја петродолара.