Из кабинета Федерике Могерини Србији је поново стигла нова пацка. Овога пута повод за нови напад било је пре неки дан одржано предавање српског хероја, генерала Лазаревића, на Војној академији у Београду.
Кроз уста Маје Коцијанчич, типичног бриселског бирократе, Европска унија оптужује нашу државу за величање ратних злочинаца и грубо нарушавање демократских принципа што је све, према Бриселу, у супротности са „политиком помирења и европским стандардима“.
Па да видимо мало (не)доследност европске политике.
Када је у седишту Европског парламента отворена изложба посвећена Алојзију Степинцу, највећем проповеднику усташке геноцидне идеологије, ЕУ није реаговала. То је био „допринос политици помирења“ и одраз европских стандарда“.
Када Еди Рама, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај хорски позивају на стварање Велике Албаније и отимање српског Ниша, ЕУ не реагује. И то је био „допринос политици помирења“ и одраз европских стандарда“.
Када је нелегални Суд БиХ ослободио једног од највећих крвника српског народа, Насера Орића, ни тада се ЕУ није огласила. И то је био још један „допринос политици помирења“ и одраз европских стандарда“.
За Европску унију су истински ратни злочинци и кољачи Срба светао пример демократије и људских права, а српски браниоци највеће зло, горе и од најкрволочнијих нацистичких монструма. За Европску унију српска земља је легитимна мета сецесионистичких претензија, а на етничком чишћењу засновани великодржавни пројекти пожељни модели територијалног устројства Балкана.
Због тога у заједници где се промовишу такве „вредности“ и такви „стандарди“ Србија нема шта да тражи!