Извршни директор Међународне адвокатске коморе са седиштем у Лондону Марк Елис је у интервјуу за „Радио Слободна Европа“ изјавио да је признање држава у међународном праву политички акт, па је слично томе и повлачење признања независности политички акт.
Не постоји општа забрана да се повуче једном издато признање, рекао је Елис након саопштења српских власти да је јужноамеричка држава Суринам повукла признање Косова као независне државе, али и косовских власти које тврде да о томе још нису званично обавештене.
Према Елисовим речима, у међународном праву постоје две главне теорије о признавању држава – конститутивна и декларативна.
Према конститутивној теорији, држава је држава једино ако је признаје значајан број других држава – дакле, признање од стране других држава услов је за саму државност.
Декларативна теорија процењује да ли држава испуњава објективне критеријуме државности, а на основу ове теорије, каже Елис, признање од стране друге државе, као што је случај конститутивне теорије, ирелевантно је за статус државности.
„Уопштено гледано, на основу декларативне теорије, признање државе у међународном праву је политички акт, за разлику од законског. Сходно томе, у међународном праву не постоји дужност да се држава призна, нити право да држава буде призната. Слично томе, повлачење признања је политички акт, и као такав не постоји општа забрана или обавеза о повлачењу једном признате државе, као што је случај Суринама. Према томе, мислим да је тешко за Косово да тврди да је признање државе трајно неопозиво“, истакао је Елис.
Додаје и да постоји још један аргумент који се односи на бечки режим споразума.
„У овом сценарију се каже да су унилатерални поступци, као што је признање државности, немодификовани, осим уколико постоји значајна промена околности, као што је нестанак једне државе, као на пример Југославије. Ја у сваком случају нисам заговорник тог аргумента“, рекао је Елис.