Кандидатура за председника Црне Горе на предстојећим изборима, о којој размишљам, не би била сама себи сврха, већ средство за постављање темеља савремене политике модерног патриотизма, политике двоструке демократизације, унутра – декриминализације црногорског друштва, споља – вођење поштене спољне политике према свим земљама, посебно према Русији, имајући у виду актуелне негативне тенденције према Москви, казао је лидер политичке организације „Отпор безнађу“ Марко Милачић током посете Москви, у интервјуу утицајном аналитичком порталу, информационој агенцији „EAdaily“, која се бави питањима Евроазије, али и Балкана.
Милачић је у исцрпном интервјуу изложио своју тачку гледишта на политичку ситуацију у Црној Гори, на путеве за извођење руско-црногорских доноса из ћорсокака, као и о његовим плановима везаним за кандидатуру на предстојећим председничким изборима.
Наставити где је стао владика Данило
Говорећи о перспективама развоја руско-црногорских односа и какве су шансе да ће се они побољшати Милачић је казао да морамо под хитно изградити здраве односе са Русијом и истовремено их осавременити.
„Пре свега имам у виду младе људе. Морамо да започнемо нову еру односа са Русијом. Несумњиво, живимо преломни моменат. И у ширем смислу десиле су се неке промене, и ми, пратећи ове промене, морамо да уложимо огромне напоре и започнемо нову еру руско-црногорских односа, која ће, наравно, бити заснована на нашем тровековном пријатељству, за које је смернице означио још родоначелник наше велике династије Петровића, владика Данило Петровић. Морамо да наставимо тамо где је он стао, али на савременим начелима. Морамо да успоставимо везе са бројним руским друштвеним, политичким, културним организацијама, са омладином у Русији, и не само у Русији,“ истакао је лидер „Отпора безнађу“.
Предстоји нам изградња нове мреже односа, засноване на савременом патриотизму
Он је казао да је не само у Црној Гори већ и у целом региону западни утицај истиснуо руске инвестиције и руске интересе.
„Посебно у Црној Гори, где је власт руске инвеститоре преварила за велик новац. Снажном пропагандом Запад је уништио и позитивну перцепцију Русије. Створио је мишљење које је у Црној Гори сада званично да је Русија ретроградна, опасна и непожељна, да је Русија – КГБ! Морамо да распршимо те представе. Не инсистирам случајно на омладини, зато што неопходна енергија за овај велики посао чишћења потиче доминантно од младих људи. Предстоји нам изградња нове мреже односа, засноване на савременом патриотизму,“ нагласио је Милачић.
На питање какву би визију Русије понудио црногорској омладини лидер „Отпора безнађу“ казао је да визија мора бити представљена у виду цјеловитог политичког система.
„Визију Русије као пријатељске државе треба представити систематично, уз учешће младих политичара који ће личним примером понудити савремени приступ. На тај начин чини ми се да нам америчка пропаганда у Црној Гори не може ништа. Са здравом сликом руско-црногорских и руско-балканских односа можемо да преокренемо насталу ситуацију.”
Милачић је додао да је потребно успоставити везе са руском омладином, због чега су, како је казао, имали сатанке са представницима омладинске организације „Јединствене Русије”.
„Морамо да контактирамо на нивоу размене знања, на нивоу логистике…Када кажем ‘логистика’, надам се да ме нико после тога неће ухапсити (смеје се), зато што је у наше време то опасно. Кад говорим о томе, пре свега имам у виду искуство. Једна таква мрежа већ за неколико година може да створи нову слику. Ми, млади политичари, морамо да мислимо и на економске интересе. Међу главним циљевима треба да буде укидање санкција, зато што би без сваке сумње многи инвеститори желели да улажу у Црну Гору, али не могу. Морамо да створимо могућности и да обезбедимо поштен однос према руским инвеститорима. Економска питања такође треба да добију своје одређење у новој ери односа,“ нагласио је лидер „Отпора безнађу“.
Он је казао да је осавремењавање односа изазов не само за Црну Гору већ и за цели регион.
„То је шири, регионални изазов. Зато што у региону постоји велики број квалитетних младих алтер-глобалистичких и ‘алтер-атлантистичких’снага које желе боље односе са Русијом. На пример, моји пријатељи из странке ‘Живи зид’ из Хрватске. Иван Вилибор Синчић је млади посланик хрватског парламента. Његов колега Иван Пернар је један од најпознатијих младих политичара не само у Хрватској, већ и у целом балканском региону. Њихова парламентарна странка алтер-глобалистичке провинијенције иступа против НАТО-а, што је до њихове појаве било незамисливо у Хрватској. То је шанса за Балкан. Под тим ја подразумевам пре свега успостављање регионалних контаката. У Сарајеву је Дамир Никшић, који је такође учествовао у предизборној трци на локалним изборима. Он је један од најизразитијих пропагатора идеје војне неутралности региона. Не говорим о томе да треба правити нову Југославију. Али то је шанса између осталог за имплементирање новог погледа на односе са Русијом. У Црној Гори интензивно радимо на томе и планирамо да од тога направимо озбиљан друштвени покрет,“ напоменуо је Милачић.
Процес двоструке демократизације
На питање о томе какву би платформу понудио бирачима уколико би се кандидовао на председничким изборима, како је раније и најавио, и како процењује своје шансе, Милачић је рекао да је важност такве идеје прије свега у томе да се представи платформа.
„У оквиру те платформе, пре свега, издвајам процес двоструке демократизације – унутрашње демократизације као једног од главних ослонаца своје идеје и спољнополитичке демократизације коју називам и ‘деукраинизација’. Зашто? Зато што је Црна Гора данас под ударом атлантистичке политике, која планира да ‘украинизује’ читав регион, између осталог и нашу земљу.“
Он је нагласио да би кандидатуром за председника пре свега презентовао идеју која је дугорочна и пробудио наду, пре свега међу младима.
„Политика успостављања добрих односа са Русијом је у Црној Гори незванична, она сад није модерна, учињено је све да она асоцира са нечим ретроградним. Ако се залажеш за добре односе са Русијом, одмах следе етикете конзервативног, затвореног човека. Ове етикете треба уклонити. Моја кандидатура би, између осталога, означила почетак тог процеса. Кандидатура, о којој размишљам, не би била сама себи сврха, већ средство за постављање темеља савремене политике модерног патриотизма, политике двоструке демократизације, унутра: декриминализације црногорског друштва, споља: вођење поштене спољне политике према свим земљама, посебно према Русији, имајући у виду актуелне негативне тенденције према Москви.“