Куба је однела две дипломатске победе, насупрот „општим осудама“ које су почеле пре 55 година, после увођења америчке блокаде. Ступању на снагу споразума између Кубе и ЕУ, претходило је разматрање ставова Вашингтона у оквиру УН.
Са свега два гласа против, који су из САД и Израела, без уздржаних и уз позитиван глас 191 државе, Генерална скупштина УН је усвојила резолуцију која осуђује блокаду. То се догодило истог дана када је на снагу ступио Уговор о политичком дијалогу и кооперацији, који је са једне стране потписао кубански министар спољних послова Бруно Родригез и са друге стране висока представница ЕУ за дипломатију Федерика Могерини.
Нестор Марин, главни уредник политичке агенције „Пренса Латина“, за Спутњик каже да то, што је до потписивања ових докумената дошло у исто време, требало тумачити као подршку Брисела на рачун Хаване.
„Ово је и потврда да ЕУ одустаје од своје претходне политике и да више не подржава беспоговорно педесетогодишњу блокаду Кубе од стране САД“, сматра Марин, истичући да је већина држава чланица УН осудила политику Вашингтона према Хавани.
Уговор о политичком дијалогу и кооперацији који је потписан у децембру 2016. године и који је ступио на снагу 1. новембра, садржи три основна дела: јачање билатералне трговине, политичког дијалога и економске сарадње.
„Једно од најважнијих питања тиче се чињенице да је коначно дошло до сламања „заједничког става“ који је био усвојен 1996. године и који је Хавана од почетка осуђивала као једнострани и дискриминаторски“, истиче Марин.
Управо та „јединствена политика“ коју помиње Марин, заправо је предвиђала ограничења за државе чланице ЕУ у односима са Кубом, због наводног нарушавања људских права на острву. Овај став је Хавана константно демантовала, а то је био један од највећих проблема и камен спотицања при успостављању трговачких, економских и политичких односа.
„Ступање на снагу овог Уговора окреће нову страницу и тиме се завршава период негативности, а почиње нови тип односа заснованих на уважавању норми међународног права“, објашњава саговорник Спутњика.
Уговор је прелиминарно ступио на сагу, јер би требало да буде ратификован још у 28 парламената земаља чланица ЕУ. Марин додаје да је ово већ готово извесно, јер је практично у свим националним законодавним скупштинама одобрен, а остало је све само питање формалности.