Немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ у тексту „Коме одавати почаст – ратним херојима или њиховим жртвама?“, бавио се споменицима који су Срби и Хрвати подигли Милану Тепићу, односно Мири Баришићу, преноси Дојче велеКако се наводи, споменик подигнут Тепићу крајем септембра у Београду, изазвао је „жестоке иритације“ између Срба и Хрвата.
„Ради се о бронзаној скулптури која у природној величини приказује, по српском виђењу, сасвим посебног хероја рата у Југославији: реч је о Милану Тепићу, мајору Југословенске народне армије, којом су доминирали Срби, који се крајем рујна 1991. дигао у ваздух заједно са складиштем муниције у једној касарни у близини севернохрватског града Бјеловара. Том приликом он је са собом у смрт повео и више својих српских колега и неколико хрватских војника“, наводи лист.
Додаје се да је Тепић убрзо након тога проглашен националним херојем, а током више година, у Србији су у више места по њему назване улице, а понегде и постављене спомен-плоче са његовим ликом, као на пример у његовом родном месту – Козарској Дубици, где се од 2012. на дан његове смрти, 29. септембра, одржава комеморација.
Лист даље наводи да се Тепић уклапа у „дугу традицију српске ратне културе у којој војни губитници често због своје спремности на жртву буду проглашавани, барем моралним победницима“.
„Франкфуртер алгемајне цајтунг“ указује и на оштру реакцију Хрватске која је чин српског мајора назвала „сулудим“, а откривање споменика уз присуство министра обране Александра Вулина види као „доказ да Србија није у стању да се суочи са својом агресивном улогом“ у крвавом распаду Југославије.
Овај немачки лист преноси и да је српски министар спољних послова Ивица Дачић хрватској влади пребацио да болује од „неизлечиве болести анти-српске хистерије“, а да Београд оптужује Хрвате због „слављења хрватских терориста из емигрантских кругова, који су у другој половини 20. века изводили убилачке нападе на представнике југословенских власти у иностранству“, попут Мире Баришића.
У спомен на Баришића 31. јула 2016., на годишњицу његове смрти, у далматинском селу Драгама подигнут бронзани спомен.
„Баришић је 1971. у Шведској убио југославенског амбасадора Владимира Роловића као и да се 1991. вратио у домовину и погинуо под неразјашњеним околностима“, наводи лист.
Наводи се да је приликом откривања споменика Баришић називан „борцем за слободу, националним јунаком и “хрватским витезом“ „, али да су хрватски интелектуалци и бивши социјалдемократски премијер Зоран Милановић (2011. до 2016.) критиковали „култ око тог терористе“.
Новости