Филип Kрајиновић је овог тренутка највећа сензација у свету тениса. И не чуди, у Париз је дошао како би наступио у квалификацијама за тамошњи мастерс, а недељу дана касније пласирао се у велико финале.
Kада је дошао на корак од победе над Џоном Изнером у париском полуфиналу (6:4, 6:7(2), 7:6(5)) емоције су биле толико снажне да их је тешко контролисао.
„Емоције су биле невероватне. Психички посматрано, то је био јако тежак меч. Kада сам сервирао за тријумф, рука ми се тресла. Тешко сам контролисао оно што сам осећа, али сам знао да морам да останем агресиван до краја. И, успео сам. Зато је то најлепши дан мог живота. Ипак, турнир није готов, остало је финале“, каже наш тенисер.
Он је, као тренутно 77. играч света, до сада у професионалној конкуренцији на АТП турнирима остварио свега 17 победа до париског турнира. А онда је постао најслабије рангирани тенисер који се домогао финала мастерса још од подвига Андреја Павела, који је управо у главном граду Француске то учинио 2003. као 191. играч на светском рангирању.
Некада члан Топ 10 листе најбољих јуниора, врло брзо се нашао у проблемима када је ступио у свет професионалног „белог спорта“. У десном зглобу је имао кост вишка, што је захтевало посебан третман, а морао је и на операцију десног рамена 2011.
„Стварно сам имао велике повреде. Али, увек сам остајао смирен. Знао сам да ће једног дана све доћи на своје. Мада, нисам баш веровао да ће то бити ове године, на овом турниру. Доћи до финала из квалификација, то доноси један посебан осећај. Ево, међу 40 најбољих сам на планети, ни то нисам очекивао Циљ ми је био да се вратим у Топ100 на крају године, а ево где сам сада“, каже наш репрезентативац.
Проблеми са повредама за собом су доносили и друге потешкоће, не само оне које се тичу такмичарских наступа.
„Kада сам пре неку годину почео да играм све боље, пробио сам се међу сто најбољих. А онда се ођедном десило да је примећено како у зглобу имам кост вишка. Морао сам за то да се побринем… И, било је тешко. Било је и психички врло тешко, јер сам старио, а сви спонзори су ме се одрицали. Није ми то падало лако, али је породица остајала уз мене све време“, каже Kрајиновић.
Уз њега је све време као важна подршка био и најбољи српски тенисер свих времена.
„Новак Ђоковић и ја смо баш блиски пријатељи. Он ми је помагао одмах после повреда. А он ми је и дао тренера“, уз осмех каже Kрајиновић.
Вођен Нолетовим саветом, он је уз тренера Петра Поповића врло брзо почео да остварује одличне резултате.
„Отпочели смо сарадњу пре четири месеца и од тада су почеле да се дешавају невероватне ствари. А иначе га познајем још откако смо били десетогодишњаци“, рекао је наш репрезентативац.
Аутор: Дарко Николић
Извор: Блиц