Шта уопште и написати после неправде коју су доживели даниловградски гимназијалци? Они су нашли да се сећају ћирилице у време када се упиње да се све то заборави.
Наравно, ту је директорка која мора спроводити оно што се спроводи у целој држави. Какви су то људи који своје писмо тек тако одбацују? Какав је то директор школе који не дозвољава својим ученицима да кажу оно што желе и да уче оно што их занима? Значи ли ово да су и школе почеле служити као политички полигони за обуку неких будућих генерација које ће довршити започето – заборавити ко су? Шта ће сви ти ђаци имати од живота ако затраве и забораве своје писмо, своју веру, своју нацију? Где је њихов корен, ако га сасеку? На шта да се накалеми оно што никакву везу ни са чим нема? Неће ниједно дрво на себе примити паразита!
Не знам како остали, али ја сам поносан и препоносан на даниловградске гимназијалце.
Ви сте они који ће одржати памћење које сви тако јако желе да изгубе не би ли се утопили у ономе што им поручује „напредна Европа“! Ви сте они на којима ће почивати нови темељ старе државе, ако ови данашњи тај исти темељ потпуно не обурдају и развале! На вама ће бити да из развалина градите дворе своме народу како би он имао кућу у коју ће доћи, а не ову страћару кроз коју дувају сви могући ветрови, а нарочито они са запада! Немојте да вас убеде да је то што радите погрешно! Тај који вас у то убеђује мора бити на платном списку некога од тих раскрштених Срба и проевропљених идиота. На даниловградским гимназијалцима све(т) остаје. Ко забрањује ћирилицу? Забрањују је они који су издајице својих предака, срамоте својих родитеља, отпадници од цркве и Бога, људи који од своје државе праве туђу, они који од матерњег језика праве поочимски, они који су своје главе испразнили не би ли им у њих стале све глупости које им се сервирају на европским и америчким тањирима, јуришници за новцем и славом који су своје славе одбацили, па им свеци плачу негде на иконама у подруму.
Нико не каже да ти некрсти не смеју да оспоре ћирилицу или да за своје писмо узму неко друго, али ако се њима то не оспорава, ко су они да оспоре оне који ћирилицу желе да негују? Какав је то народ који сме да пљуне на ћивот Светог Петра Цетињског на његову славу? Какав је то народ који свесно одбацује Његоша? Какав је то народ који жели да постане неки други? Какав је то народ који жели да буде роб? Какав је то народ који иде против своје деце? Какав је то народ где деца морају да уче своје родитеље и професоре? Какав је то народ у којем највише памте они који имају најмање година? Какав је то народ који претке својим постпуцима раскопава и продаје, који је туђина прогласио собом, који је кандила погасио, вером променио и на Бога пљунуо, кукала му мајка које се одрекао?