Судија који води случај Карлеса Пуђдемона и четворо његових бивших министара донео је одлуку да каталонског лидера и његове сараднике пусти на слободу док се не реши захтев за њихово хапшење који је послала Шпанија.
Саслушање је завршено синоћ око 20,40, а Каталонцима су до завршетка процеса одузети пасоши и забрањено им је да напуштају Брисел.
Име судије који их је испитао није саопштено, али се зна да је реч о судији фламанског порекла. Занимљиво је да се цела документација води на језику који се официјелно зове „неерландес“ што је у суштини синоним за холандски језик.
Каталонци су одбили француски, иако га сви говоре или бар разумеју што се тумачи „већим симпатијама које према каталонској ствари показују Фламанци“.
Да ли Карлес Пуђдемон, са сарадницима, може да буде изручен шпанским властима, и да ли постоје изгледи да му Белгија ипак пружи трајније уточиште, сада су главна питања.
Издата европска потерница умногоме олакшава поступак за екстрадицију, за коју сада белгијско правосуђе има рок од 60 дана. Дакле, после ванредних избора, за које је Пуђдемон, на течном француском језику преко белгијске ТВ, већ започео кампању, позивајући независне странке и покрете да се уједине. Уз то, његови адвокати би у принципу могли да процедурално успоре овај поступак до три месеца.
Од тренутка када је белгијско федерално тужилаштво добило пет захтева за изручење на којима су Карлес Пуђдемон, Мерићел Серет Алеу, Антони Комин Оливерес, Љуис Пуђ Горди и Клара Понсати Обиолс, почео је да тече рок од 15 дана да се изјасне, а они имају исто толико времена и да се жале.
Правосуђа двеју земаља сада су у сталном контакту, а белгијско судство може да одлучи да ли ће особе с потерница оставити на условној слободи.
У изузетним случајевима, крајњи период за одлуку о екстрадицији може да се продужи са 60 на 90 дана, док је рок после тога за физичко изручење 10 дана, што укупно износи 100 дана. Правна дилема се концентрише око тога да ли би он и његови сарадници могли пред шпанским судом да имају правичан процес.
ПРЕДАЛИ СЕ ПОЛИЦИЈИ
Смењени каталонски председник владе Карлес Пуђдемон и четворо његових бивших министара појавили су се јуче у пратњи својих адвоката, у једној полицијској станици у Бриселу, а не у Палати правде у главном граду Белгије, где их је чекала маса новинара. Тим маневром избегли су хапшење, сликање и публицитет. Заједно са Пуђдемоном били су Антони Комин, Љуис Пуђ, Клара Понсати и Мерићел Серет.
У 14 сати пред новинарима се појавио Жил Дежепе, портпарол бриселског тужилаштва, који је објаснио процедуру. Петоро Каталонаца остаје у полицији до изласка пред судију, који ће их саслушати и у наредна 24 сата одлучити да ли ће их послати у затвор или оставити на слободи под одређеним условима.
Док је даља судбина Пуђдемона у рукама судија и адвоката, Национални савет његове партије ПДЕКАТ предложио је јуче да смењени председник буде на челу јединствене сепаратистичке листе на изборима 21. децембра. Такође је предложено да на листи буду смењени министри. То око јединствене листе неће бити лако, јер други главни партнер коалиције „Заједно за да“, Републиканска левица, има одређене услове, тражи веће учешће својих чланова.
У међувремену се појављују анкете које, наравно, не морају да се потврде на гласању, али су свакако релевантне као тренутни политички барометар. Последња коју је јуче објавила „Ла Вангуардија“ казује да би присталице самосталне Каталоније добиле изборе, али без потребне већине.
Према том испитивању, Републиканска левица би добила 45-46 мандата, ПДЕКАТ 14-15, а КУП (Кандидатура народног јединства) од седам до осам. У другом блоку који се противи унилатералном одвајању били би Сијудаданос са 27-28 посланика, каталонски социјалисти са 19-20 и Народна партија са 10-12. Негде између је „Барселона ен кому“ са девет до 10 мандата. У најави је рекордно учешће бирача, можда чак и до 80 одсто. Збир гласова за независну Каталонију је између 66 и 69, а натполовична већина у каталонском Парламенту је 68.
Најновија ситуација није битно утицала на преливање гласова на једну од „две Каталоније“, обе опције „врте се“ око 50 процената, и то је оно што и једној и другој страни доноси и наду и стрепњу, али ипак више брину сепаратисти, јер никако да мобилишу онолики број људи који би им дао право да легитимно представљају целу Каталонију.
Г. ЧВОРОВИЋ, В. СТАНКОВИЋ
Новости