Министри финансија Европске уније ће данас разговарати о доношењу „црне листе“ пореских рајева широм света, саопштили су европски званичници, након што је цурење докумената из једне оф-шор адвокатске фирме открило нове случајеве утаје пореза међу припадницима светске државне и пословне елите.
Одлука о стављању ове теме на дневни ред месечног састанка је донета након што је током викенда неколико медија објавило такозване „Рајске папире“, прегршт „исцурелих“ финансијских докумената, углавном из адвокатске куће Еплби, који откривају трансакције највиших јавних личности у пореским рајевима, јавља агенција Ројтерс.
Земље ЕУ већ месецима планирају да до краја ове године постигну споразум о „црној листи“ пореских рајева, а нова открића су утицала на то да се ова тема раније нађе на агенди, навели су званичници ЕУ. Коначна одлука се не очекује у уторак.
У светлу ранијих открића о распрострањеном изврдавању плаћања пореза (цурење панамских и луксембуршких папира), ЕУ је разматрала неколико мера за спречавање избегавања пореза, укључујући и ЕУ-листу пореских рајева која би требало да обесхрабри преусмеравање профита направљеног у земљама Уније у државе које немају порез или имају ниске пореске стопе, као што су Панама или Бермуди.
У овом тренутку, свака земља ЕУ има властити списак јурисдикција што, како се сматра, смањује сарадњу у погледу пореске проблематике.
Критеријуми дефинисања неког пореског уточишта у великој мери варирају међу државама ЕУ, а неке од њих чак не укључују јурисдикције у своје националне „црне листе“. Зато се сматра да ће „црна листа“ ЕУ имати већу тежину.
Међутим, поједине државе су и даље скептичне према успостављању те листе пошто су и саме „на тапету“ због конкурентности коју нуде мултинационалкама преко нефер пореских стопа.
Мање државе ЕУ, попут Луксембурга, Малте и Ирске, привлаче стране фирме с нижим корпоративним порезима, а неке од њих су и санкционисане због договора са мултинационалним компанијама, којима су срезале пореске рачуне омогућивши им да приходе остварене у другим земљама ЕУ књиже код њих.
Да би се отпор таквих чланица премостио, предложена „црна листа“ ЕУ би се примењивала само на земље које нису чланице Уније. Такође, државе које не наплаћују корпоративне порезе неће се аутоматски сматрати пореским рајевима, према прелиминарном договору који су министри финансија ЕУ постигли прошле године.
О пореским питањима ЕУ може да донесе одлуке само уз једногласну подршку свих држава чланица, осим ако се не покрене ванредна процедура – што је опција која до сада није испробана.
Да би се смањила привлачност пореских рајева, Брисел је предложио и оснивање јавних регистара са именима стварних власника компанија, која често остају скривена иза фронтмена у фантомским фирмама основаним у оф-шор дестинацијама.
Такође је предложено обавезно извештавање великих мултинационалнки о оствареном профиту и плаћеним порезима у свакој држави у којој послују, како би се имао увид у то колико је њихових прихода књижено у земљама са ниским пореским стопама, наводи Ројтерс.
РТВ