Остварење најаве да Русија и Кина размишљају о повезивању својих националних платних система – „Јунионпеја“ и „Карте мир“, свакако би могло да утиче на вредност најзаступљенијих валута у светским трговинским токовима, а првенствено – америчког долара.
Међутим, српски економисти и научни сарадници овдашњих института уздржавају се од детаљнијих анализа сматрајући да је још исувише рано за то.
Економиста Иван Николић, директор за научно-истраживачки развој Економског института у Београду, сматра да је реч о идеји која је још далеко од реализације.
Прво треба Кина и Русија да дефинишу своје уделе у том пројекту, који можда заживи тек у следећој деценији – кратко је прокоментарисао Николић.
И професор међународних финансија Марко Маловић, са Института економских наука у Београду, истиче да је тешко коментарисати економске реперкусије међудржавних и пословних одлука које су још на нивоу најаве, али да, ипак, може да се изведе неколико, за почетак недвосмислених, закључака.
„Када је реч о повезивању и пуној компатибилности националних платних система НР Кине и Руске Федерације, ово је свакако оправдан и логичан потез. Из визуре Кине ради појачавања напора на промовисању јуана као водеће светске и резервне валуте. А, са гледишта Руса, ради елиминисања контроле токова новца и блокада рачуна које су амерички платни системи у прилици да спроводе док су политекономске санкције САД према Русији на снази, а депозити и трансакциона активност руских држављана у систему „Виза“ и „Мастеркард“ компанија“ , објашњава Маловић.
Он наводи да је за обе стране корисна и уштеда доларских девизних резерви, односно уштеда на курсним разликама уколико се у међународној размени и прекограничним финансијским трансакцијама користе повезани национални платни системи и домаће валуте.
„То, дакако, потенцијално може означити почетак мање руско-кинеске тражње за америчким доларом као међународном носећом валутом, евентуални пад његовог учешћа у међународној трговини и слабљење америчке валуте, али је за одрешите закључке у овом правцу још веома рано“ , закључује Маловић.
О компанији „Јунионпеј“ у Србији је почело интензивније да се говори с почетка ове године, када је Народна банка Србије најавила повезивање домаће „дина“ картице управо са овим кинеским платним системом.
У НБС су истакли да „Јунионпеј“ представља картичну организацију с највећим бројем издатих платних картица и у овом тренутку је картични систем с највећом експанзијом у свету, док су производи „Јунионпеја“ снабдевени савременом технологијом и мерама заштите.
„Што се тиче најављеног повезивања српског „Динакард“ безготовинског система са „Јунионпеј“ кинеским платним системом, ово би испочетка више конвенирало кинеским инвеститорима и банкарима већ присутним на нашем тржишту, те кинеским туристима који посећују Србију, али би на средњи и дуги рок требало да финансијски поспеши и организованији и масовнији наступ српских извозника на великом кинеском тржишту“, сматра Марко Маловић.
ШЕСТ МИЛИЈАРДИ КАРТИЦА
Кинески „Јунионпеј“ основан је 2002. године, а глобалну експанзију започео је 2012. године, оснивајући „Јунионпеј интернационал“. У свету се тренутно користи чак шест милијарди „Јунионпеј“ картица, које се издају у 42 земље, а прихватају у 162 државе и регије.
Русија је систем „Карта мир“ почела да прави током украјинске кризе, а након што су јој западне земље увеле санкције 2014. године. До сада је у Русији издато око 14 милиона „мир“ картица. Прихватају их све трговинске и услужне компаније, укључујући кафиће, продавнице, ресторане и бензинске станице. Картице су такође прихваћене на Криму где је западним банкама забрањено да послују.
Новости