У америчком Конгресу је најављено да ће 4,6 милијарди долара бити одвојено на борбу с Русијом у Источној Европи, у оквиру буџета за одбрану у 2018.
То подразумева одржавање вежби, провере борбене готовости војника који су распоређени у Источној Европи, подршку локалних сателита, догађаја везаних за сајбер безбедност, информационо ратовање, итд.
Украјина у оквиру ових планова добија 350 милиона долара, Балтичке земље – 100 милиона.
2015. је буџет за ову активност био око 750 милиона долара. 2016. је порастао на 3,5 милијарди. Раст у односу на 2016. није толико значајан, али ипак, тренд повећања трошкова „против Русије“ се наставља, а вероватно ће се тренд раста потрошње у овој области наставити и у ЦИА и НСА.
Шта ово значи у пракси?
1. Активност трупа САД и НАТО-а у западном правцу неће се смањити, већ ће се, напротив, полако повећавати. Мотивација ће остати иста – „супротстављање руској агресији“. Притом, поред распоређивања контингената, САД ће наставити да врше притисак на млађе савезнике и сателите како би повећали своје учешће у америчким програмима у источној Европи.
2. Биће одржано више вежби и разних других војних активности које се односе на интеракцију америчке војске са војскама земаља чланица НАТО-а, али и са задацима за побољшање борбене спрености војске тампон држава попут Украјине, Литваније, Летоније, Естоније. Симетричне мере које предузме Руска федерација представиће се као „доказ агресивних намера“ и оправдање за накнадни раст војног буџета.
3. Део новчаних средстава ће највероватније бити искоришћен за јачање информационо-пропагандних активности, тако да се може очекивати интензивирање ратне пропаганде о „лошој Русији“, „Русија намерава да окупира Пољску, Прибалитику, Молдавију“.
4. Појачаће и нападе на информациону инфраструктуру Руске Федерације у оквиру „борбе против руских хакера“, а треба узгред и додати да се овим поред Пентагона баве и друге службе. Могући су и сајбер напади на државне, цивилне и војне обавештајне службе. Највероватније ће наставити активирање обавештајних активности у Источној Европи и Русији.
5. У Украјини, Белорусији, Молдавији, интензивираће се пропаганда НАТО-а, и сходно томе, антируска пропаганда усмерена на борбу за тампон државе. Крајњи циљ одређује стратегија „одвраћања Русије“ и повезана је са потпуним истицањем руског политичког, економског и војног утицаја у овим државама. Порошенко ће наставити да подржава Вашингтон, а притисак на Лукашенка и Додона ће се интензивирати.
Општа ескалација реторике у дипломатским односима ће се наставити. Трамп није могао/не жели да пробије вектор, тако да упркос неким напорима са обе стране зарад смањивања тензија, оне се ипак настављају. Русија неће моћи да не одговори на потезе које вуку поред њених граница, што ће се тумачити као повећање војних контигената усмерених ка Западу, што ће даље значити да Запад „мора да предузме кораке“ у правцу шпијунаже у Источној Европи итд.
Али у овоме постоји и позитивна страна – без обзира на то колико се наши трудили да нормализују односе са САД по цени концесија, вероватно их неће добити. Сходно томе, логика конфликта ће подстакнути Руску Федерацију на активније кораке, иако је највероватније ће се до председничких избора трудити да се одржи статус кво у Источној Европи.