Ако људима буду стално понављали једне те исте „фејк“ вести, они ће почети да верују у то и престаће да мисле критички. Рецимо, у западним медијима је увек могуће за све окривити Русе и то је добитна комбинација.
У Италији је недавно издата књига која даје упутства како препознати те лажне вести, где се дају примери о свему, од Сирије до буре око Рашагејт (Russiagate).
У интервјуу за Спутњик, аутор књиге „Фејкњуз. Манипулисање пропагандом у медијима од рата у Сирији до Рашагејта“ Роберта Вивалделија, говори у право о потрази за алтернативним информацијама.
„Изабрао сам управо ову тему за књигу, јер сам се бавио пројектом ’Војни дневник‘ и увек сам покушавао да изађем из оквира једне информације, онакве какву је презентује извор, посебно када се ради о ратовима и оружаним конфликтима. У првом реду, у књизи се разматра либијска криза 2011. године и желео сам да у једној књизи објавим све дезинформације које сам налазио о Сирији, Либији и све до скандала Рашагејт“, објашњава Вивалдели.
Наш саговорник, који је иначе и главни уредник сајта Олтре ла линеа, наводи да се нажалост у овом тренутку многе вести игноришу из чисто политичких разлога. У случају Рашагејта, дошло се практично до апсурда. Оптужбе на рачун Пола Манафорта, које је изнео Милер, специјални државни тужилац САД, немају никакве везе са могућим и наводним мешањем Русије у америчке изборе. Медији пишу да је Русија утицала на резултат избора користећи банере на Фејсбуку и да је за то наводно платила 60 хиљада долара. Потпуно је сумануто то што људи верују да се за ту количину новца може утицати на исход избора у једној држави као што су САД.
„Па ипак, бојим се да се та изразито јака антируска кампања која доводи до лоших осећања и негативних стереотипа, неће ускоро завршити. Свакодневно такозвани либерални амерички медији понављају неистине о Русији. Сви листови су писали о везама Трампа са Русијом, али нико није наводио доказе. Заправо, суштинских информација није ни било, а ова техника је примењивана много пута. Недељама су медији писали о геноциду у сиријском Алепу, а потом о ситуацији у Раки, граду који је у потпуности уништила међународна коалиција на челу са САД. Па ипак, овде се нико усудио да пише о геноциду. Жртве су неизбежне током грађанских ратова, али су ове вести тумачене на различите начине“, резигниран је Вивалдели.
Нашег саговорника посебно брине тенденција писања против Русије и свега руског, само како би се доспело у престижне новинарске кругове. У почетку је ова тактика била својствена америчким либералима и неоконзервативцима, како не би препустили победу Трампу.
„Међутим, ова хистерија је дошла и до ЕУ, па и до Италије. На пример, неки медији су пренели вест да је Путин наводно утицао на ситуацију у Каталонији. Замислите, чак су га и у ту причу ’угурали‘. Други медији су нашироко писали како је Путин утицао на изборе у Немачкој, Италији и у свим државама света. То доводи до очаја све оне који желе да дођу до истине“, објашњава Вивалдели.
Италијански публициста сматра да не постоји никаква завера између Русије и администрације Трампа, као и да се Русија није мешала у резултате избора ни у САД, ни у осталим европским државама.
„Саветујем свима да информације траже не само пратећи званичне изворе, већ и алтернативне. Ако се ради о дешавањима у Северној Кореји, могу се наћи информације у кинеској штампи или руској. Људи би данас требало да информације прихватају критички, али без предрасуда и да за додатним вестима трагају по светским медијима. У крајњој линији, ја се трудим да тако радим“, закључује Вивалдели.
Спутњик