Са једне стране је општа радикализација државне политике у Украјини и готово мржња према Русији и свему што је са њом повезано. А друго је већ сама личност конкретног амбасадора Олександровича. Без обзира на околности, неки други украјински државни службеници ипак остају „хладне главе“ и објективно поступају.
Врло спорни интервју украјинског амбасадора Олександра Александровича десио се мало после доласка представника Стејт департмента Хојта Јија у Србију, па је, према мишљењу историчара Александра Павића, у питању врло тесна координација.
Поготову што је, подсећа Павић за Спутњик, украјински амбасадор изнео практично исте оптужбе које износи и Хојт Ји у име, како каже, клинтонистичког, глобалистичког естаблишмента из Стејт департмента.
Вашингтонска кухиња до истока
„То се чинило као да долази из исте централе и да је све то била координација појачаних притисака на Србију. А Украјина није суверена држава јер је оно мало суверенитета што је имала изгубила после ’Мајдана‘, тако да њене власти, председник Петро Порошенко, а последично и њена дипломатија потпуно су зависни од жеља центара моћи који су их и инсталирали на власти“, сугерише Павић.
Откуд овакви дипломатски односи Србије и Украјине, тј. откуд варнице у тим односима? Обе државе повукле су амбасадоре на консултације. Истовремено, преговори америчких и руских дипломата баш о Донбасу одржавају се у Београду. Да ли Украјини смета што су преговори у земљи блиској Русији? Или је Украјина нека врста песнице Америке и продужена рука оне врсте дипломатије коју је у Београду изнео представник Стејт департмента Хојт Ји?
Политиколог Алексеј Бичков, шеф Одељења за проучавање Заједнице независних држава у оквиру Института за политичка истраживања није сагласан да је Србија колатерална штета тензија између Русије и Украјине.
„Не, апсолутно се не слажем са таквим виђењем. Ми сви знамо да су Срби и Руси као прво братски народи, а друго, и политички партнери. Имајући у виду све нападе Запада на Русију, јасно је да они који не прате тај тренд и, напротив, подржавају Русију, морају бити дискредитовани и готово натерани да ’престану да воле Русију‘“, указује Бичков.
Слично се дешава и у Белорусији и у Казахстану, па и у „оном другом делу“ Украјине, додаје тај политиколог, па је у том смислу овај тренд дотакао и Србију.
„Имајући у виду да су на власти у Украјини прилично радикалне снаге, стога су им такве и дипломате, које у принципу не би смеле да се руководе личним емоцијама, већ да буду строго објективни“, констатује Бичков и увиђа неколико фактора који утичу на овакву политику Украјине?
„Два су разлога. Са једне стране, то је општа радикализација државне политике у Украјини и готово мржња према Русији и свему што је са њом повезано. А друго је већ сама личност конкретног амбасадора Олександровича. Без обзира на околности, неки други украјински државни службеници ипак остају „хладне главе“ и објективно поступају. Са друге стране, има и оних државних делатника који су као личности слабији и лакше потпадају под тренутну и, надајмо се, пролазну хистерију“, резонује Бичков.
Режим не пресликава жеље и свест народа
Срби и Украјинци као и Украјинци и Руси су, посебно напомиње Александар Павић, врло блиски народи према много чему. Имамо, каже тај историчар, и заједничку веру већински и много тога заједничког у историји и словенски смо народи.
„Ово што је сад на власти у Украјини мислим да уопште не заступа оно што је и украјински народ и руски народ, тако да би се могло рећи да је све ово више фингирани сукоб марионета које су инсталиране у Кијеву и који за рачун оних који су их инсталирали праве вештачки сукоб и са једном земљом и једним народом који би иначе требало да буде пријатељски према народу Украјине, а то суштински и јесте“, категоричан је Павић.
„Смета ми“, посебно истиче тај историчар, „израз ’српски плаћеници‘ који су у Донбасу. Донбас, појашњава он, није место које плива у новцу, нема нафте нити било чега другог, и огромна већина тих Срба који су отишли да ратују у Донбас отишли су из убеђења и многи од њих су ратни ветерани који знају добро шта је Русија и шта је тренутно задесило Украјину, а знају и да је Украјина такође предмет агресије од стране Запада, специфично земаља НАТО-а, као што је и Русија“.
„Знају и да је Украјина претворена у инструмент. Срби који се боре у Донбасу само настављају ону борбу коју су имали овде у Србији против НАТО-а и НАТО агресије, а с друге стране, Украјинци који су се борили на страни Хрватске су отприлике исти они који су и подржали ’Мајдан‘ и који су плаћеници НАТО-а. Тако да ту нема никакве симетрије“, тврди Павић.
Србија се врло пази да не дозволи, како каже Павић, инсталираним марионетама у Кијеву да трајно разори оно што би требало да буде пријатељство између српског и украјинског народа, односно и руског народа који живи у Украјини.
„И због тога мислим да је српска дипломатија досад била врло уздржана као што је на крају крајева и руска много уздржанија према властима у Кијеву него што што би могла да буде управо зато да не би трајно били нарушени односи блиских народа“, сматра Павић.
За политиколога Бичкова је понашање у Украјине према Србији у наредном периоду непредвидив процес.
„Још 2014. нико није могао да сања да ће доћи до рата у Украјини и да ће на власт доћи неадекватни људи, али то се догодило. Унапред се обезбедити или заштитити од тих политичких снага које су сада на власти у Украјини, једноставно није могуће“, песимистичан је Бичков.
С друге стране Александар Павић још једном подвлачи да је у овом тренутку овакво понашање Украјине везано за представника Стејт департмента Хојта Јија и сматра да је све у циљу појачаног притиска на Србију.
Многе оптужбе украјинског амбасадора у Београду су, потцртава Павић, као да их је изговарао Стејт департмент.
„Типа — да Србија подржава деструктивно руско понашање на Балкану, практично као да је Хилари Клинтон говорила, а не амбасадор Украјине“, јасан је Павић.