Алармантно повећање броја бескућника у Лондону почело је са финансијском кризом и уштедама на социјалним службама које помажу најсиромашнијима. Али томе кумују и лоше плаћени послови и све скупље станарине, пише ДЊ.
Лондонска улица Оксфорд је препуна људи, туриста и купаца, на крају дана. Кинески ученици са једне стране пута, немачки тинејџери на другој страни, а жена са дечијим колицима се бори да прође између њих. Али, нису сви у покрету.
Неколико метара даље од те гужве, седи Серж Арсе, рођени Француз који има 53 године и пса који се зове Мало. Пре девет месеци је изгубио посао посластичара у једној кухињи, а станодавац је одлучио да прода стан који је Серж изнајмљивао. Када се обратио властима за помоћ, рекли су му „да на списку оних који траже социјалне станове има 10.000 људи”. Од тада живи на улици.
Крис (44 ), по занимању графичар, седи преко пута Трафалгар сквера. Има место у хостелу, једном од ретких у близини који није затворен, које кошта шест фунти (око седам еура) за ноћ, с тим да до десет сати ујутро мора да се исели – сваког јутра. Љубавна веза му је пукла, почео је да пије и да узима дрогу.
Сад се каје због својих „глупости”, узима лекове као бивши наркоман, једна нога му не функционише. Желио би да му власти помогну да се врати на посао.
„Једини излаз из било којег облика сиромаштва је плаћени посао, али ако сте у хостелу који вам плаћа социјално и почнете да радите, одмах постајете бескућник”, каже он за ДЊ.
Спавање на отвореном
Према подацима власти, прошле године је у Лондну 8.108 људи спавало на отвореном. Неки спавају у парковима, други у шаторима испод мостова, неки поред градилишта. Проблем је постао видљивији. Статистички подаци такође су показали да је у Лондону 47 процената бескућника домаћих Британаца, док је готово трећина дошла из централне или источне Европе.
Не постоји један кривац или разлог пораста броја бескућника, каже Керолајн Бернард из Хомелесс Линк, удружења које представља 700 хуманитарних организација.
Међу главним разлозима су: Владин програм штедње и постфинансијска криза, због које је смањен број служби које се баве бескућницима и превенцијом…
„Већина људи је дошла у Лондон да ради, али имамо проблем са неозбиљним понудама за запошљавање”, додаје Бернардова.
Линда Мејтум-Вилсон, извршна директорка Каритасовог центра за бескуц́нике у источном Лондону, сматра да је за повећан број бескућника криво драстично повећање станарина због чега станодавци многима дају отказе. Станарине у Лондону и на југоистоку земље су од 2007. године порасле за 30 одсто, што премашује пораст плата у том периоду. Што је још горе, тај тренд ће се вјероватно наставити. Влада је признала да је тржиште стамбеног простора у расулу.
Још један фактор су „масовне структурне промјене” на тржишту рада, каже професор Николас Плис, замјеник директора Центра за стамбену политику Универзитета у Јорку:
„Краткорочна економија, лоши уговори за раднике, све више привремених послова, лоше плаћени рад – и све то овђе гђе има све мање приступачних станова.”Улагање у превенцију
Мејтум-Вилсон за ДЊ говори о „све сложенијим потребама” бескућника, које се односе на злоупотребу супстанци, проблеме са законом и питања менталног здравља. То је и раније било слично, каже она, али је мање служби које се тиме баве и лошије су координиране. „Због строге штедње, они најрањиви падају у понор”, каже наша саговорница.
Иницијатива под називом No Second Night Out коју је пред Олимпијске игре у Лондону 2012. представио Борис Џонсон, тадашњи градоначелник, донекле ублажава проблем: Од тада је отворено 39 зимских ноћних склоништа, а од јануара до марта 2017. године, 80 одсто бескућника затечених на улици није проводило и сљедећу ноћ на отвореном.
Сада се преиспитује нова иницијатива No First Night Out.
„Сви који се бавимо проблемима бескућника се слажемо да морамо ставити већи нагласак на превенцију”, каже Јакоб Кваљоци, директор организације Стамбена правда.
Законодавци, који су све више узнемирени обимом проблема, подржали су ове године Закон о смањењу бескућништва, који је предложио конзервативац Боб Блекмен. Тим законом су локалне власти у Енглеској обавезне да благовремено пруже подршку људима који су у опасности да постану бескућници – а за то је издвојен 61 милион фунти (68 милиона еура).
Влада такође разматра меру која се већ користи у Ирској, Француској, Данској и Финској, а којом се бескућницима омогућава да директно добију нормалан стамбени простор – а да при том не морају прво да користе спаваонице. У то ће, као се каже, до 2020. године бити уложено 550 милиона фунти.
„550 милиона фунти није све нов новац у овој области… то није толико много као што звучи”, напомиње професор Плис, али „позитивна ствар је што се помјера нагласак на превенцију”.
преузето са – http://www.globalcir.com