У Великом рату, Шабац је остао без половине становника. Да се јунаштво и жртве не забораве, уочи Дана примирја, ученици ОШ „Јеврем Обреновић“ делили су суграђанима наталијине рамонде и плакате са кратким лекцијама из историје које су сами писали.
Милосав Гојковић из Беле Цркве имао је само 21 годину када је почео Први светски рат. Успомену на њега са поносом чува чукунунука Јана.
„Пошто је преживео Први светски рат, албанску голготу и Солунски фронт, имао је Албанску споменицу и био је члан Удружења поседника Алабанске споменице“, прича Јана Гојковић. „Ја сам веома поносна на њега.“
Цвет наталијина рамонда и када се осуши, после заливања, поново оживи.
„Симбол страдања у Првом светском рату је наталијина рамонда“, каже Анастасија Исаиловић, „има црвено-зелену трачицу исто као са албанске споменице.“
Ученица Мина Андрић каже да су направили више од 1.100 рамонди, јер толико има ученика у њиховој школи.
Србија је у Великом рату изгубила трећину становништва. Кући се вратио тек сваки сваки други војник.
Нађа Илић каже да су њени другови и она желели да им искажу захвалност: „Ту смо да им упутимо једно велико хвала, јер да њих тада није било, не би било ни нас.“
„Годинама у нашој школи учимо децу да цене своје претке, да поштују историју јер ће на тај начин научити да поштују и себе, да поштују друге културе, и да буду свесни колико је то важно“, истиче наставница историје Јелена Јеврић.
Само у току дванаестодневне окупације 1914. године, погинуло је више од 3.000 Шапчана. За херојски отпор и страдања Шабац је добио три ордена.
Извор: РТС